Višnja 52 godine, vec 6 godina zivim sama. Ostala sam sama u Nemackoj, bez dece i sa velikom kucom. Trazim nekog sa nasih prostora koji zeli zivot u dvoje

Zovem se Višnja, imam 52 godine i već šest godina sam udovica. Moj muž je izgubio život na poslu i taj dan je zauvek promenio moj život. Neke praznine čovek jednostavno ne može da objasni rečima. Godine prolaze, naučiš da ustaneš, radiš i nastaviš dalje, ali kada se uveče zatvore vrata kuće, tišina te podseti na sve ono što više nemaš.

Živim sama u Nemačkoj i već dugo pokušavam da svoj život držim pod kontrolom. Posle njegove smrti ostala mi je i firma koju sam nasledila od njega i nastavila da vodim. Nije bilo lako preuzeti sve obaveze, ali nisam želela da odustanem od onoga što je godinama stvarao. Naučila sam mnogo toga i postala žena koja ume da se izbori za sebe, čak i kada joj je teško.

Decu nismo imali i to je jedna od stvari zbog kojih je kuća ponekad posebno tiha. Nemam kome da kažem kako mi je prošao dan, nemam kome da se radujem kada završim posao. Imam ljude oko sebe, imam obaveze i svoj život, ali to ipak nije isto kao kada imaš nekoga ko te čeka kod kuće i kome možeš da kažeš sve što ti je na srcu.

Dugo sam mislila da ću se naviknuti na samoću. Govorila sam sebi da je najvažnije da sam zdrava, da radim i da mogu sama. I jesam jaka žena, ali u poslednje vreme osećam da mi tišina sve više smeta. Shvatila sam da nije sramota priznati da čoveku nedostaje bliskost, razgovor, zagrljaj i neko kome možeš da kažeš: „Drago mi je što si tu.“

Zato danas prvi put otvoreno kažem da želim da upoznam ozbiljnog muškarca. Volela bih da bude sa naših prostora, jer mislim da je lepo kada se dvoje ljudi razumeju bez mnogo objašnjavanja. Ne tražim prolaznu avanturu niti nekoga ko će mi poremetiti mir. Želim zrelog gospodina koji zna šta želi i koji bi voleo da zajedno gradimo normalan život.

Pošto vodim građevinsku firmu, volela bih da upoznam čoveka koji se razume u posao, posebno u unutrašnje radove. Ne zato što mi treba neko da radi umesto mene, već zato što bih volela da pored sebe imam čoveka koji razume moj svet i sa kojim mogu da razgovaram i o poslu i o životu. Najvažnije mi je da je vredan, odgovoran i da ima dobru dušu.

Ne tražim bogatstvo, jer sam se kroz život naučila da novac ne može da kupi ono što čoveku najviše nedostaje. Ne treba mi ni savršen muškarac. Samo bih volela nekoga ko će biti iskren, pažljiv i normalan. Po mogućnosti da ne pije i ne puši, jer želim miran i zdrav život bez svađa i problema.

Možda će neko pomisliti da je posle svega što sam prošla čudno što ponovo želim ljubav. Meni je upravo suprotno. Posle šest godina samoće znam koliko vrede male stvari. Zajednička kafa, razgovor posle posla, odlazak negde vikendom ili samo večernje sedenje jedno pored drugog. Ne tražim da neko zameni prošlost – prošlost će zauvek biti deo mene. Želim samo da imam priliku da izgradim nešto novo.

Ako si ozbiljan gospodin sa naših prostora, slobodan i spreman za iskreno upoznavanje, volela bih da mi se javiš. Ako se razumeš u unutrašnje radove, vredan si i želiš miran život u dvoje, možda imamo više toga zajedničkog nego što sada mislimo. Ne obećavam ništa preko poruke, ali mogu da obećam iskren razgovor i poštenu nameru.

Šest godina sam živela sa tišinom i naučila da budem jaka. Sada bih volela da ponovo čujem smeh u svom domu, da imam kome da spremim kafu i da znam da me neko čeka. Ako i ti osećaš da je život lepši kada imaš nekoga svog, javi se Višnji. Možda baš jedno obično „zdravo“ bude početak novog života