Zovem se Dušica, imam 52 godine i žena sam koja je mnogo toga prošla.
Iza mene su dva braka.
Dva puta sam verovala da će trajati zauvek.
Dva puta sam se nadala domu, miru i ljubavi.
I dva puta sam ostala slomljenog srca.
„Ćerke su otišle po svetu“
Imam dve ćerke.
One su moje najveće bogatstvo.
Udale su se i otišle svojim putem, po svetu, da grade svoje živote.
Srećna sam zbog njih.
Ali kada majka ostane sama…
tišina postane glasnija od svega.
„Vratila sam se iz Norveške posle 30 godina“
Veći deo života provela sam u Norveška.
Tamo sam radila, borila se, živela.
Posle 30 godina vratila sam se u Srbija, među svoje.
Mislila sam da ću ovde pronaći toplinu koju sam pamtila.
„Srbija se promenila… i ljudi sa njom“
Sve je drugačije.
Ulice, navike, tempo života…
Ali najviše me zabolelo što se promenio čovek.
Kao da je interes ušao u ljude.
Kao da se više gleda šta neko ima, nego kakav je.
A ja sam ceo život verovala da je srce važnije od svega.
„Ne tražim materijalistu“
Ne treba mi ničiji novac.
Ne treba mi lažni sjaj.
Ne treba mi neko ko meri ljubav koristima.
Tražim dobrog muškarca.
Nekoga ko zna šta znači poštovanje.
Nekoga ko će biti tu i kada je lepo i kada nije.
„Želim brak u dvoje“
U ovim godinama ne tražim avanturu.
Ne tražim igrice.
Tražim ozbiljan brak.
Želim da kuvamo kafu zajedno.
Da se pitamo kako smo.
Da ne budem sama kada padne veče.
„Možda još nije kasno“
Dva puta sam bila povređena.
Ali nisam prestala da verujem.
Možda negde postoji muškarac koji isto traži mir, toplinu i jednu iskrenu ženu.
Ako postojiš…
javi se.
Možda se posle svih pogrešnih puteva konačno sretnu dvoje pravih ljudi.