Bila je večer obasjana blagim svetlom sveća, a ja sam odlučila da se opustim u toploj kupki nakon dugog dana. Kao i obično, prepustila sam se vodi koja je milovala moje telo, dok je miris lavande lebdio u vazduhu. Nisam ni primetila kako su vrata ostala otvorena, dok je moj svekar, stari gospodin Marko, nenametljivo ušao u kupatilo.
Njegovi koraci bili su tihi, gotovo neprimetni, dok je stajao na vratima, posmatrajući me kako se opuštam u kupki. Osetila sam njegov pogled, ali nisam rekla ništa. Nisam podigla glas. Umesto toga, kada sam izašla iz kade i umotala se u peškir, primetila sam kako me pogleda, i kako njegov pogled izaziva leptiriće u mom stomaku.
Bez ijedne reči, prišla sam njegovom krevetu. Pozvao me je tiho, a ja sam se bez razmišljanja pridružila njemu. U tom trenutku, preplavljeni strašću koja je bila skrivena ispod površine našeg svakodnevnog života, naša tela su se spojila u intimnom plesu.
Nije bilo potrebno mnogo reči. Naša ljubav govorila je jezikom dodira, a naši srčani otkucaji bili su u savršenoj harmoniji. Kada se jutro probudilo, svetlost dana osvetlila je naše umorne, ali ispunjene osmehe.
Znali smo da smo otkrili nešto posebno, nešto što će izazvati nevericu i osudu kod drugih, ali što će nas istovremeno učiniti živim više nego ikada pre. Jer ponekad, u najneočekivanijim trenucima, pronalazimo ono što nam srce zaista želi, bez obzira na sve prepreke.
Leave a Reply