Zovem se Sandra, imam 46 godina i već sedam godina sam razvedena.

Nekada sam mislila da ću do ovih godina imati veliku porodicu, muža, decu i nekoga sa kim ću zajedno dočekati starost. Umesto toga, život je napisao potpuno drugačiju priču.

Godinama sam živela u Belgiji. Radila sam, trudila se i verovala da će sve doći na svoje mesto. Međutim, brak u koji sam ušla sa puno ljubavi nije potrajao. Najteže od svega bilo mi je kada sam shvatila da nikada nismo dobili dete. Još teže mi je bilo kada je moj bivši muž odlučio da ode i započne novi život sa drugom ženom.

Ono što mnogi nisu znali jeste da problem nije bio do mene.

Godinama sam nosila teret tuđih priča i pogleda, a istina je bila potpuno drugačija.

Ipak, nisam ogorčena.

Nisam žena koja mrzi.

Nisam žena koja živi u prošlosti.

Samo sam žena koja je ostala sama.

Pre skoro godinu dana vratila sam se iz Belgije. Tamo sam provela veliki deo života, ali nikada nisam uspela da se naviknem na taj način života. Ljudi su nekako zatvoreni, svako gleda sebe, posao i novac. Možda sam staromodna, ali meni su porodica, ljubav i bliskost uvek bili važniji od svega.

Danas imam 46 godina i možda će neko reći da je kasno za neke snove.

Ali ja i dalje sanjam.

I dalje se nadam.

Moja najveća želja nije ni skup auto, ni velika kuća, ni putovanja.

Moja najveća želja je da jednog dana postanem majka.

Da imam porodicu.

Da imam čoveka kome ću biti najvažnija osoba na svetu, kao što će on biti meni.

Tražim ozbiljnog muškarca za upoznavanje, brak i zajednički život. Ne tražim savršenstvo. Ne tražim bogatstvo. Ne zanima me da li živiš u gradu ili na selu. Važno mi je da si pošten, da znaš šta znači vernost i da i ti veruješ da čovek nikada ne sme da odustane od ljubavi.

Možda su nam godine prošle brže nego što smo želeli.

Možda smo oboje prošli razočaranja.

Ali možda nam je baš zato ostalo dovoljno mudrosti da prepoznamo ono što je zaista važno.

Ako postojiš, volela bih da mi se javiš.