Zovem se Dragana, imam 54 godine i živim u Ljubljani.

Nikada nisam volela da iznosim svoj život pred druge.

Ali možda će baš ovu priču pročitati čovek koji traži isto što i ja.

Celog života sam radila.

Nisam čekala da mi neko nešto pokloni.

Stvarala sam svojim rukama, štedela i borila se za svoju porodicu.

Nažalost, zbog povrede kičme morala sam ranije da odem u penziju.

Nije mi bilo lako da prihvatim da više ne mogu da radim kao nekada, ali život ide dalje.

Najviše me nije zabolela penzija.

Najviše me je zaboleo kraj braka.

Posle svih tih godina, moj bivši muž pronašao je ženu koja je od njega bila mlađa 14 godina.

Spakovao je stvari i otišao.

Ja sam ostala sama.

Ne mrzim ga.

Svako bira svoj put.

Ali nije lako kada posle svega ostaneš sama u stanu i shvatiš koliko ti nedostaje običan razgovor uz jutarnju kafu.

Imam dve divne ćerke.

One imaju svoje porodice i svoj život.

Baš one mi često kažu:

“Mama, vreme je da pronađeš nekog dobrog čoveka. Ne treba sama da dočekaš starost.”

Možda su u pravu.

Leta provodim na primorju.

Volim more, šetnje i mirna jutra.

Kažem sebi: “Za šta sam radila ceo život ako sada neću malo da uživam?”

Ali priznajem…

Ni najlepše more nije isto kada nemaš sa kim da podeliš zalazak sunca.

Zato danas tražim ozbiljnog gospodina za brak i zajednički život.

Ne zanima me koliko ima novca.

Ne tražim luksuz.

Tražim čoveka koji ne gleda interes, već poštenje, mir i uzajamno poštovanje.

Ako si ozbiljan, slobodan i želiš da zajedno gradimo lepe godine koje su pred nama, volela bih da mi se javiš.

Možda je život iza nas bio težak, ali verujem da najlepši mir tek može da dođe.

Dragana (54). ❤️