Zovem se Vesna, imam 46 godina i živim u Austrija.
Spolja gledano, mnogi bi rekli da imam sređen život.
Imam posao.
Imam krov nad glavom.
Sve što imam — sama sam stekla.
Ali ono najvažnije nemam.
„Posle razvoda izgubila sam i ćerku“
Razvedena sam već 5 godina.
I ono što me najviše boli nije sam razvod.
Najviše boli to što moja ćerka iz prvog braka više ne želi kontakt sa mnom.
Od tada…
kao da sam ostala bez dela sebe.
„Nemam nikoga svog“
To je najteži osećaj.
Kada nemaš kome da se obraduješ.
Kada nemaš kome da kažeš da ti je teško.
Kada ćutiš sama sa svojim mislima.
„Sve sam sama izgradila“
Kroz život sam se sama borila.
Radila.
Stvarala.
Padala i ustajala.
Nikada nisam čekala da me neko izdržava.
Sve što danas imam — moje su ruke stvorile.
„Ali džaba sve kada nemaš podršku“
Može čovek imati i posao i novac i stan…
ali kada nema nekoga svog pored sebe —
sve postane prazno.
Meni danas najviše nedostaje muškarac koji će biti podrška.
Neko ko će me zagrliti kada je teško i reći:
„Ne brini, ja sam tu.“
„Ne tražim savršenstvo“
Ne tražim bogatstvo.
Ne tražim bajku.
Tražim normalnog, emotivnog muškarca za život u dvoje.
Nekoga ko zna koliko malo treba da žena bude srećna.
„Ako postojiš… javi se“
Ako si muškarac koji zna da ceni iskrenu ženu…
Ako i tebi nedostaje neko svoj…
javi se.
Možda dvoje usamljenih ljudi mogu jedno drugom vratiti veru u život.