Zovem se Sanja i imam 47 godina.
Nikada nisam bila žena koja voli da priča o svom privatnom životu pred svima. Uvek sam bila pomalo tiha, više sam slušala nego pričala. Ali poslednjih godina sam shvatila jednu stvar – ako stalno ćutimo o onome što želimo, možda nas nikada neće ni pronaći.

Zato sam odlučila da napišem nekoliko iskrenih rečenica o sebi.

Rođena sam i odrasla na Balkanu, u jednoj normalnoj porodici gde su me učili da su najvažnije stvari u životu poštenje, porodica i poštovanje. Oduvek sam verovala da će jednog dana doći čovek sa kojim ću izgraditi dom, imati miran život i nekoga ko će biti tu i u dobrim i u lošim danima.

Kao i mnoge žene, i ja sam verovala u ljubav kada sam bila mlađa.
Imala sam jednu dugu vezu za koju sam mislila da će trajati zauvek. Planirali smo mnogo toga, ali na kraju smo shvatili da nismo isti ljudi i da svako mora svojim putem.

Nije bilo lako posle toga.

Godinama sam više radila nego što sam mislila o sebi. Gradila sam svoj život korak po korak. Danas imam posao, svoj krov nad glavom i život koji je spolja gledano sasvim stabilan.

Ali postoji nešto što nijedna stvar u životu ne može da zameni.

Toplinu doma kada znaš da te neko čeka.

Prijatelji često kažu da sam jaka žena.
Možda i jesam, ali svaka jaka žena ponekad želi samo da spusti glavu na nečije rame i da zna da nije sama protiv sveta.

Nemam decu.
Ne zato što nisam želela, nego zato što nisam želela da pravim porodicu sa pogrešnom osobom. Za takvu odluku čovek mora da bude siguran.

Danas, sa 47 godina, znam mnogo bolje šta želim u životu.

Ne zanimaju me prolazne priče, igre, niti ljudi koji ne znaju šta hoće. Život je prekratak za to.

Tražim normalnog muškarca.
Nekoga ko je možda prošao kroz svoje razočaranje, ali nije izgubio veru u ljubav.

Nekoga ko želi miran život, razgovor uz kafu, šetnju, možda putovanje ponekad i jednostavne stvari koje čine život lepim.

Ne tražim savršenstvo.
Tražim poštovanje, iskrenost i čoveka koji zna šta znači partnerstvo.

Možda zvuči čudno što ovo pišem javno, ali verujem da na svetu ima mnogo ljudi koji su u sličnim godinama i osećaju isto – da su spremni za nešto ozbiljno, ali jednostavno nisu upoznali pravu osobu.

Ako postoji muškarac koji čita ovo i prepoznaje se u ovim rečima…
možda nije slučajno što si naleteo baš na ovu priču.

Možda život ponekad spaja ljude na čudne načine.

A ja sam Sanja, 47 godina, i još uvek verujem da nikada nije kasno da dvoje ljudi pronađu jedno drugo.