Zovem se Blagica, imam 48 godina i deo života sam provela u Ljubljana, u Slovenija.
Tamo sam mislila da sam pronašla svoj mir, svoju ljubav i svoj put.
Bila sam udata.
Verovala sam.
Dala sam sebe iskreno.
Ali život mi je pokazao drugu stranu.
„Jedna prevara promeni sve“
Moj brak se završio zbog jedne stvari —
prevare.
Onaj kome veruješ, kome daješ sve…
pokazao mi je da nije ono što sam mislila.
Od tog trenutka, nešto u meni se slomilo.
Izgubila sam veru u muškarce.
„6 godina sam sama“
Posle razvoda vratila sam se svom životu.
Radim, borim se i živim pošteno.
Bavim se prodajom meda — to je moj posao i moj način da stojim na svojim nogama.
Ali prošlo je već 6 godina.
I koliko god da sam jaka…
samoca me je stigla.
„Najteže je kada nemaš kome da kažeš kako si“
Danju radim, pričam sa ljudima, prodajem…
Ali kada se vratim kući…
nema nikoga.
Nema razgovora.
Nema oslonca.
Nema zagrljaja.
I tada shvatiš koliko ti nedostaje neko svoj.
„Ne želim više laži i interes“
Život me je naučio šta ne želim.
Ne želim muškarca koji gleda korist.
Ne želim nekoga ko vara.
Ne želim prazne priče.
Zato otvoreno kažem:
ne želim više da budem sa nekim ko gleda samo interes i pare.
„Tražim čoveka — ne ime, ne naciju“
Za mene više nije bitno:
odakle si, koje si vere, kako se prezivaš.
Bitno mi je samo jedno —
da si čovek koji zna da voli.
Neko ko će biti iskren, veran i spreman za pravi život u dvoje.
„Možda još postoji neko za mene“
Možda sam izgubila veru…
ali nisam izgubila želju da volim.
Ako postoji muškarac koji želi iskrenu ženu, koja je prošla mnogo toga ali i dalje ima srce…
javi se.
Možda baš sada počinje ono što smo oboje čekali.