Zovem se Verica, imam 47 godina i dolazim iz Sombor, u Srbija.
Već godinama živim u Lugano, u Švajcarska, na granici sa Italija.
Ovde sam stvorila svoj život.
Imam mir.
Imam sigurnost.
Imam svoj prostor.
Ali nemam ono najvažnije.
„Jednom sam bila udata“
Iza mene je jedan brak.
Razvedena sam već 9 godina.
Posle toga sam se posvetila životu, poslu i najviše — svom detetu.
Imam ćerku koja mi je bila sve.
„Kada se ona udala — ostala sam sama“
Prošle godine moja ćerka se udala.
I kao svaka majka, bila sam srećna zbog nje.
Ali kada su se vrata zatvorila za njom…
u kući je ostala tišina.
Tada sam prvi put shvatila koliko sam zapravo sama.
„Život u inostranstvu nije isto bez nekoga svog“
Mnogi misle da je život u inostranstvu savršen.
I jeste — kada imaš sa kim da ga deliš.
Ali kada nemaš nikoga…
svaki dan liči na drugi.
Nema razgovora.
Nema oslonca.
Nema zagrljaja.
„Hoću da neko dođe kod mene“
Danas želim nešto vrlo jasno i iskreno.
Hoću da neko dođe kod mene.
Da zajedno pijemo jutarnju kafu.
Da zajedno pravimo planove.
Da zajedno gradimo život.
Ne tražim interes.
Ne tražim savršenstvo.
Tražim čoveka sa naših prostora koji želi ozbiljan odnos i brak.
„Spremna sam za novi početak“
Prošla sam kroz život, naučila mnogo i znam šta želim.
Ne bojim se da ponovo volim.
Ne bojim se da nekome dam svoje poverenje.
Ali želim nekoga ko će biti tu — iskreno i ozbiljno.
„Ako postojiš… javi se“
Možda negde postoji muškarac koji je isto tako sam.
Možda neko ko želi stabilnost, mir i pravu ženu pored sebe.
Ako postojiš…
javi se.
Možda baš u jednom gradu pored Italije počinje naša zajednička priča.