Zovem se Nadica, imam 49 godina.

Nikada nisam mislila da ću jednog dana ovako javno pisati o svom životu.

Ali možda će baš ovo pročitati čovek koji traži isto što i ja.

Bila sam udata.

Verovala sam da će naš brak trajati zauvek.

Nažalost, nije bilo tako.

Vremenom su alkohol i kocka postali važniji od naše porodice.

Molila sam ga da se promeni.

Razgovarala.

Praštala.

Nadala se da će biti bolje.

Ali čoveka možeš voleti, ne možeš ga naterati da se promeni ako on to ne želi.

Jednog dana sam samo rekla sebi:

“Dosta je.”

Spakovala sam stvari i otišla.

Od našeg razvoda prošle su četiri godine.

Imamo jednu ćerku.

Posle mog razvoda i ona se udala.

Prošle godine postala sam i baka.

To je nešto najlepše što mi se dogodilo i ne stidim se toga.

Naprotiv, ponosna sam.

Danas živim u stanu koji sam nasledila od pokojne mame.

Radim kao pomoćna kuvarica u jednom restoranu.

Pošten posao, pošten hleb.

Nikada me nije bilo sramota da radim.

Jedino što mi sve više smeta jeste tišina kada se vratim kući.

Zato danas tražim ozbiljnog gospodina.

Ne tražim savršenstvo.

Tražim čoveka kome neće smetati što imam ćerku i što sam baka.

To nije teret.

To je moj život.

Želim muškarca koji će voleti mir, iskren razgovor i normalan život u dvoje.

Nekoga ko zna da je poštovanje važnije od svega.

Ako si pošten, vredan i želiš ženu koja je prošla mnogo, ali nije izgubila veru u ljubav, volela bih da mi se javiš.

Možda nas život nije spojio ranije, ali možda upravo sada dolazi naše vreme.

Nadica (49). ❤️