Tijana (52) bila načelnica SUP-a: „Mislila sam da imam vremena za ljubav, a danas imam sve osim nekoga pored sebe“

Imam 52 godine i zovem se Tijana. Godinama sam radila u policiji i bila načelnica SUP-a. Moj posao je nekada bio ceo moj život i bila sam ponosna na sve što sam postigla. Dok su drugi razmišljali o porodici, putovanjima i odmoru, ja sam ustajala zbog posla i svojih obaveza. Nisam tada mnogo razmišljala o tome da će godine proći tako brzo.

Nikada se nisam udavala i iskreno, dugo mi to nije predstavljalo problem. Uvek sam mislila da imam vremena i da će ljubav doći kada najmanje budem očekivala. Posvetila sam se karijeri, poslu i roditeljima, a za sebe sam stalno govorila „biće vremena“. Danas shvatam da vreme zaista brzo prolazi i da neke stvari ne treba stalno odlagati.

Pre četiri godine napustila sam posao u policiji. Posle toliko godina provedenih u jednom potpuno drugačijem svetu, trebalo mi je vremena da se naviknem na novi život. Danas radim u jednoj cvećari i, verovali ili ne, zavolela sam taj posao. Cveće, ljudi i mirnija svakodnevica prijaju mi, ali kada se radni dan završi, ostajem sama sa svojim mislima.

Najviše me je pogodilo kada su mi roditelji preminuli. Dok su bili živi, uvek sam imala osećaj da imam nekoga kome mogu da se vratim, nekoga ko me čeka i pita kako sam. Brinula sam o njima koliko sam mogla i nikada nisam žalila zbog toga. Ali kada su otišli, shvatila sam koliko je kuća tiha kada nemaš svoju porodicu pored sebe.

Danas imam svoj stan, svoj mir i ono što sam kroz život sama stekla. Ne zavisim ni od koga i ponosna sam na to. Ali čovek može imati sređen život, posao, krov nad glavom i finansijsku sigurnost, a opet da mu nešto veliko nedostaje. Meni nedostaje neko sa kim mogu da popijem kafu ujutru, da razgovaram uveče i da zajedno planiramo sutrašnji dan.

Ne tražim princa iz bajke niti muškarca bez mana. Želim ozbiljnog gospodina koji zna šta želi od života, koji ume da pokaže pažnju i koji poštuje ženu pored sebe. Važno mi je da postoji poverenje, iskren razgovor i ona prava bliskost koju čovek ne može da kupi novcem. Želim da pored nekoga mogu da budem svoja, bez glume i pretvaranja.

Godinama sam bila jaka žena i navikla sam da sama rešavam probleme. Možda sam se baš zbog toga i navikla na samoću više nego što je trebalo. Ali sada želim da dozvolim sebi da neko drugi bude uz mene, da zajedno delimo i lepe i teške trenutke. Želim ljubav, pažnju, nežnost i bliskost, ali pre svega želim odnos u kojem će dvoje ljudi biti jedno drugom oslonac.

Zato danas javno kažem ono što sam dugo držala za sebe. Imam 52 godine i ne želim više da govorim sebi da „ima vremena“. Volela bih da upoznam ozbiljnog gospodina od 40 do 70 godina koji je spreman za iskren odnos i koji želi ženu pored sebe. Ne tražim prolaznu avanturu niti prazno dopisivanje. Ako postoji poštovanje, privlačnost i iskrena želja za zajedničkim životom, onda godine nisu prepreka.

Možda će neko reći da sam kasno počela da razmišljam o braku, ali ja verujem da čovek ne treba da odustane od svojih želja samo zato što su godine prošle. Mnogo sam toga u životu ostvarila, ali sada želim da ostvarim nešto samo za sebe. Želim da imam kome da se radujem, kome da se poverim i nekoga ko će me pogledati i reći: „Tu sam, ne moraš više sve sama.“

Ako među vama postoji gospodin između 40 i 70 godina koji je ozbiljan, emotivan i želi da upozna ženu za pravi odnos, volela bih da mi se javi. Ne obećavam bajku, ali obećavam iskrenost, poštovanje i ženu koja zna koliko vredi. Posle svega što sam prošla, možda je konačno došlo vreme da i ja stavim sebe na prvo mesto i dozvolim ljubavi da pronađe put do mene.