Zovem se Dragana, imam 51 godinu i živim u Srbiji.

Radim u Lidlu.

To je moj pošten posao i od njega živim.

Nemam svoj stan.

Nemam veliku imovinu.

Ali imam obraz i mirnu savest jer sam sve u životu radila pošteno.

Nikada se nisam udavala.

Kada sam bila mlađa, govorila sam sebi:

“Ima vremena za ljubav, ima vremena za porodicu.”

Godine su prolazile, a ja sam ostala uz svoje roditelje.

Bila sam uz njih kada im je bilo najpotrebnije.

Nažalost, tata je preminuo tokom pandemije.

Mama je otišla dve godine posle njega.

Tog dana ostala sam potpuno sama.

Tek tada sam shvatila koliko čoveka može da zaboli prazna kuća.

Imam sestre.

One imaju svoje porodice.

Postale su bake.

Kada ih gledam srećne sa decom i unucima, bude mi iskreno drago zbog njih.

Ali neću da krijem…

Ponekad se zapitam kako bi izgledao moj život da sam i ja ranije mislila malo više na sebe.

Možda je danas kasno da postanem majka.

Ne znam.

Ali nije kasno da pronađem čoveka sa kojim ću deliti život.

Ne tražim bogatstvo.

Ne tražim luksuz.

Tražim ozbiljnog gospodina.

Nekoga ko će mi biti uteha kada je teško, osmeh kada je lepo i oslonac kroz godine koje dolaze.

Volim mir.

Ne zanimaju me igre ni prolazne veze.

Želim običan život u dvoje, međusobno poštovanje i nekoga kome ću uvek moći da kažem:

“Dobro je što te imam.”

Ako postoji ozbiljan čovek koji želi isto, volela bih da mi se javi.

Možda nisam ostvarila sve svoje snove.

Ali verujem da za iskrenu ljubav i zajednički život nikada nije kasno.

Dragana (51). ❤️