Zovem se Danijela, imam 43 godine i živim u Beč.
Ceo život sam bila borac.
Sve što danas imam, sama sam stvorila.
Nije mi niko ništa poklonio.
Radila sam, odricala se i gradila svoj život korak po korak.
I uspela sam.
Ali postoji jedna stvar koju nikada nisam uspela da kupim ni zaradim.
Ljubav.
„On se oženio, a ja sam ostala sama“
Kada smo se razveli, mislila sam da će mi trebati vreme da se oporavim.
Ali nisam očekivala da će se moj bivši muž oženiti već šest meseci kasnije.
Priznajem, zabolelo me.
Ne zato što sam ga želela nazad.
Nego zato što sam shvatila koliko lako neki ljudi nastave dalje, dok drugi ostanu sami sa svojim mislima.
„Šest godina tišine“
Evo već šesta godina kako živim sama.
Ima dana kada sam jaka.
Ali ima i večeri kada tišina postane glasnija od svega.
Kada skuvaš kafu samo za sebe.
Kada sedneš za sto sama.
Kada nema nikoga da te pita kako ti je prošao dan.
„Nemam decu, ali imam mnogo ljubavi u sebi“
Život mi nije podario decu.
Nekada me to bolelo više nego što mogu da opišem.
Danas sam naučila da prihvatim ono što ne mogu da promenim.
Ali nisam izgubila želju da volim.
Naprotiv.
Možda danas više nego ikad želim nekoga kome ću biti sve i ko će meni biti sve.
„Ne tražim mlađe muškarce“
Da odmah budem iskrena.
Mlađi muškarci me ne zanimaju.
Ne želim dopisivanja bez cilja i prazne priče.
Tražim ozbiljnog gospodina sa naših prostora.
Nekoga ko zna šta znači vernost, poštovanje i zajednički život.
„Moja sreća je vrlo jednostavna“
Ne sanjam luksuz.
Ne sanjam skupe poklone.
Sanjam čoveka koji će mi skuvati kafu za dobro jutro.
Koji će me zagrliti za laku noć.
Koji će biti tu kada je lepo, ali i kada život zaboli.
❤️ „Ako postojiš, javi se“
Ne tražim savršenog muškarca.
Tražim dobrog čoveka.
Nekoga kome neće smetati moja prošlost, godine ili to što nemam decu.
Jer na kraju života nije važno šta smo stekli.
Važno je ko je ostao pored nas.