Zovem se Nataša.
Razvedena sam već godinama i prošla sam put koji me je mnogo toga naučio.
Jedan deo života provela sam u Slovenija.
Radila sam, borila se, pokušavala da izgradim nešto svoje.
Ali srce me je vuklo nazad.
Vratila sam se u Novi Sad, tamo gde su moji koreni i gde sam odlučila da nastavim ono što su moji roditelji radili ceo život.
„Miris meda me je vratio kući“
Danas se bavim uzgajanjem meda.
Radim pošteno, svojim rukama.
Ustajem rano, idem na pijacu, prodajem svoj proizvod i živim od svog rada.
Nije me sramota ničega što radim.
Naprotiv — ponosna sam što sam sve sama stvorila.
Imam svoj posao.
Imam svoj mir.
Imam sve ono što je potrebno za život.
„Ali kad se vratim kući… shvatim šta nemam“
Kada prođe dan i kada se vratim sa pijace…
Tada shvatim ono što me najviše boli.
Nemam nikoga da me zagrli.
Nemam nekoga ko će reći:
„Tu sam.“
Nemam nekoga sa kim ću podeliti i lepe i teške trenutke.
„Ne želim nikoga iz interesa“
Danas znam tačno šta želim.
Ne tražim bogatstvo.
Ne tražim savršenstvo.
Jer materijalno sam sve sama stekla.
Tražim samo jedno:
Iskrenog čoveka.
Nekoga ko neće biti uz mene zbog koristi, nego zbog mene.
Nekoga ko želi da zajedno radimo, živimo i gradimo nešto naše.
„Imam jedan uslov — i ne stidim se da ga kažem“
Ne želim igrice, dopisivanja bez cilja i neozbiljne ljude.
Zato kažem otvoreno:
mlađi od 40 neka me zaobiđu.
Tražim zrelog muškarca koji zna šta želi i koji je spreman za ozbiljan život u dvoje.
„Možda baš ti čitaš ovo“
Možda si i ti umoran od lažnih priča.
Možda i ti želiš nešto stvarno, iskreno i stabilno.
Ako želiš ženu koja:
- zna da radi
- zna da voli
- zna šta želi
onda…
javi se.
Možda ćemo zajedno pronaći ono što nam je oboma falilo.