Zovem se Anđela, imam 46 godina i živim u Beču.

Dugo sam razmišljala da li da napišem ovu priču.

Nije lako priznati da te je život slomio, a da si ipak ostao na nogama.

Bila sam udata.

Moj bivši muž bio je Albanac.

U braku smo proveli osam godina.

Verovala sam da ćemo zajedno ostariti.

Nažalost, nismo uspeli da dobijemo dete.

Godinama smo pokušavali.

Na kraju je odlučio da ode.

Ostala sam sama.

Od našeg razvoda prošlo je već šest godina.

Prvih godina sam mislila da mi niko više neće trebati.

Posvetila sam se poslu i pokušala da nastavim dalje.

Danas radim u Lidlu.

Pošten posao, od svog rada živim i zadovoljna sam onim što imam.

Ali čovek može da ima posao i krov nad glavom, a da mu ipak nešto nedostaje.

Meni nedostaje neko kome ću uveče reći kako mi je prošao dan.

Neko ko će me zagrliti kada ćutim.

Neko ko neće gledati korist, novac ili prošlost.

Želim ozbiljnog gospodina.

Nekoga kome će porodica, poštovanje i iskrenost biti važniji od svega.

Ne tražim savršenog muškarca.

Tražim čoveka koji zna da prava ljubav nije u onome što neko ima, već u tome kakav je.

Verujem da život uvek može da donese novu priliku.

Ako si ozbiljan, iskren i želiš ženu koja zna da voli i poštuje, volela bih da mi se javiš.

Možda nas dvoje još uvek možemo da izgradimo ono što nam je život jednom oduzeo.

Anđela (46). ❤️