Zovem se Milica.
Imam 48 godina i godinama živim u Nemačka.
Iza mene je život pun rada, borbe i odricanja.
Ceo život sam mislila samo jedno:
„Radi, stvaraj, zaradi, obezbedi sebe.“
I jesam.
„Sve sam sama stekla“
Sve što danas imam — sama sam stvorila.
Stan.
Posao.
Sigurnost.
Nikada nisam čekala da me neko spašava.
Bila sam jaka žena koja je sama prolazila kroz život.
Ali čovek može imati sve…
i opet biti strašno usamljen.
„Nikada se nisam udala“
Nisam se nikada udala.
Imala sam nekoliko avantura i veza, kako god to neko želeo nazvati.
Ali nijedna nije opstala.
Uvek je nešto falilo.
I tako su godine prolazile.
„Sada me tišina slama“
Dok si mlad, misliš ima vremena.
A onda jednog dana sedneš sam u stan…
i shvatiš koliko tišina ume da boli.
Nema nikoga da te zagrli.
Da te pita kako ti je prošao dan.
Da zajedno legnete i probudite se.
I upravo ta tišina mene danas ubija.
„Najviše boli što nisam postala majka“
Neću da lažem.
Najveća rana u meni je to što nisam postala majka.
Danas već znam da verovatno nikada neću moći da rodim dete.
I tek sada shvatam koliko sam, jureći novac i sigurnost, zaboravila da vreme prolazi.
„Želim ozbiljnog muškarca“
Ne tražim avanturu.
Ne tražim mlađe muškarce i prazne priče.
Tražim ozbiljnog, ozbiljnog muškarca za život u dvoje.
Nekoga ko će biti tu za mene u dobru i zlu.
A ja za njega.
Da zajedno pijemo jutarnju kafu.
Da zajedno zaspimo.
Da zajedno starimo.
„Sve imam… osim nekoga svog“
Možda zvuči čudno, ali danas bih menjala sav novac ovog sveta za jednog iskrenog čoveka koji će me voleti.
Jer sve sam stekla sama…
osim nekoga pored sebe.
„Ako postoji pravi muškarac…“
Ako si muškarac kome je dosta lažnih odnosa…
Ako i ti želiš mir, toplinu i nekoga svog…
javi se.
Možda baš dvoje usamljenih ljudi mogu jedno drugom promeniti život.