Zovem se Milena, imam 48 godina i već godinama živim i radim u Luksemburgu.

Kada sam bila mlađa, mislila sam da je najvažnije da radim, da stvaram i da obezbedim sebi sigurnost.

Radila sam od jutra do mraka.

Štedela.

Odricala se.

Verovala da će za ljubav i sreću uvek biti vremena.

Ali život me naučio da vreme prolazi mnogo brže nego što mislimo.

Razvedena sam već sedam godina.

Iz braka imam jednu ćerku.

Prošle godine postala sam i baka.

To je jedan od najlepših trenutaka u mom životu i ne mogu da opišem koliko sam ponosna.

Godinama sam radila kao čistačica.

Kasnije sam skupila hrabrost i otvorila svoju firmu za čišćenje.

Danas imam nekoliko divnih žena koje rade sa mnom.

I dalje radim zajedno sa njima, jer nikada nisam mislila da je pošten posao nešto čega treba da se stidim.

Poslednje dve godine radim malo manje.

Možda sam prvi put u životu usporila.

Možda sam tek sada stigla da čujem sopstvene misli.

Od ušteđevine sam kupila stan u Budvi.

Već dve godine tamo provodim skoro celo leto.

More me smiri.

Ali kada se uveče zatvore vrata stana, shvatim da ni najlepši pogled ne može da zameni nečije prisustvo.

Sve više osećam koliko mi nedostaje čovek sa kojim bih mogla da podelim svakodnevicu.

Ne tražim savršenstvo.

Ne tražim bogatstvo.

Sve što sam želela da steknem, stekla sam svojim radom.

Tražim ozbiljnog gospodina.

Nekoga ko zna da razgovara.

Ko ne misli samo na prolazne stvari, već na poštovanje, poverenje i zajednički život.

Želim muškarca koji će biti uz mene i kada je lepo i kada nije.

Nekoga sa kim ću zajedno dočekivati jutra, planirati putovanja i radovati se običnim danima.

Mlađi muškarci neka me ne shvate pogrešno, ali ja tražim čoveka svojih godina, nekoga ko zna šta želi od života i kome nisu potrebne igre.

Ako si ozbiljan, pošten i želiš isto što i ja, volela bih da mi se javiš.

Verujem da nikada nije kasno da dvoje ljudi pronađu svoj mir.

Milena (48). ❤️