Zovem se Dragana, imam 46 godina i Romkinja sam.

Ovo nije lako napisati, ali je istina.

Mnogo puta mi se desilo da ljudi promene mišljenje o meni čim čuju ko sam. Neki me ni ne upoznaju, a već me osude.

A ja se svaki put zapitam…

Zar moje srce vredi manje od tuđeg?

I ja imam dušu.

I ja umem da volim.

I ja umem da budem verna, iskrena i poštena.

I ja sam čovek.

Iza mene su dva braka.

Nažalost, nijedan nije uspeo.

Život me nije mazio, ali me je naučio da ne mrzim nikoga i da svakog čoveka gledam po tome kakav je, a ne ko je.

Decu nemam.

Lekari su mi rekli da ne mogu da ih imam.

To je rana koju nosim u sebi godinama i sa kojom sam naučila da živim.

Danas radim u jednom marketu, na odeljenju voća i povrća.

Volim svoj posao.

Nije me sramota nijednog poštenog rada.

Nemam svoj stan.

Živim kao podstanar i redovno plaćam kiriju.

Nemam luksuz.

Ali imam mirnu narav, poštenje i želju da pored sebe imam čoveka koji će me ceniti.

Ne tražim muškarca koji će rešiti moje probleme.

Tražim gospodina koji neće gledati moje poreklo, već moje srce.

Nekoga kome neće biti važno kako se prezivam ili koje sam nacionalnosti, već kakva sam kao žena.

Ne želim igre.

Ne želim lažna obećanja.

Želim ozbiljno upoznavanje i zajednički život sa čovekom koji zna šta znači poštovanje.

Ako si iskren, vredan i tražiš ženu sa kojom ćeš graditi miran život, volela bih da mi se javiš.

Možda ćeš upravo ti biti prvi koji će me pogledati srcem, a ne predrasudama.

Dragana (46). ❤️