Zovem se Ruža, imam 43 godine i iz Crna Gora sam.
Danas živim u Bečići, blizu Budva.
I želim da kažem ono što mnoge žene ćute.
„Mnogi me izbegavaju jer kažu da sam debela“
Da, čula sam to mnogo puta.
Da sam debela.
Da nisam nečiji tip.
Da me muškarci zaobilaze.
Ali niko ne pita:
Da li sam dobra?
Da li znam da volim?
Da li umem da budem oslonac?
Ljudi često vide telo.
A ne vide dušu.
„Bila sam udata u Sloveniji“
Jednom sam bila srećna žena.
Bila sam udata u Slovenija.
Mislila sam da je to život koji će trajati.
Ali moj bivši muž je poginuo pre 8 godina.
Tada se deo mene ugasio.
„Vratila sam se u rodnu Crnu Goru“
Pre 3 godine vratila sam se u svoju rodnu Crnu Goru.
Počela ispočetka.
Danas pošteno radim — čistim apartmane.
Od toga živim.
Imam svoj mali stan u Bečićima.
Nije mnogo, ali je moje.
I zahvalna sam na tome.
„Mene male stvari čine srećnom“
Ne trebaju mi luksuzi.
Mene raduje:
Šetnja kroz park.
Kafa pored mora.
Lep zalazak sunca.
Mirno veče sa nekim svojim.
Znam da cenim male stvari.
Zato verujem da bih znala da cenim i pravog čoveka.
„Posle 40. godine čovek zna šta želi“
Sada kada sam prešla četrdesetu…
više nemam vremena za igrice.
Ne želim laži.
Ne želim sprdnju.
Ne želim nekoga ko dođe pa nestane.
Želim ozbiljnog muškarca.
Nekoga za vezu, za brak, za dobro i zlo.
„Ako ti nije važan izgled, javi se“
Možda nisam savršena po merama sveta.
Ali imam srce koje nije pokvareno.
Imam dušu koja nije hladna.
Imam ruke koje znaju da zagrle iskreno.
Ako postoji muškarac kome je važnija žena nego kilogrami…
javi se.
Možda baš pored mora čeka neko ko će umeti da voli mene onakvu kakva jesam.