Jos sam devica sa 38 godina. Nikad se nisam udavala, cuvala sam bolesne roditelje, a sada zelim da neko cuva mene
Zovem se Jovana, imam 38 godina i nikada se nisam udavala. Dok su moje drugarice gradile svoje porodice, ja sam najveći deo života posvetila svojim bolesnim roditeljima. Nisam to doživljavala kao žrtvu, bili su moji i nisam mogla da ih ostavim kada im je bilo najpotrebnije. Uvek sam mislila da će za mene biti vremena kasnije, ali život nekada napravi plan koji ne očekujemo.
Nažalost, tokom korone sam ostala bez oba roditelja. Posle svega što se dogodilo, stan koji je nekada bio pun života odjednom je postao tih. Nasledila sam njihov stan, ali mi je trebalo dugo da shvatim da sada u njemu živim sama. Najteže mi je bilo kada shvatim da više nemam kome da pokucam na vrata i kažem: „Mama, tata, kako ste?“ To je praznina na koju se čovek teško navikne.
Danas radim u kuhinji i trudim se da živim normalno. Posao mi pomaže da ne razmišljam stalno o prošlosti i da imam svoju rutinu. Zadovoljna sam što mogu da radim i sama brinem o sebi, ali kada se završi dan i vratim se kući, opet me sačeka ona ista tišina. Tada najviše shvatim koliko mi zapravo nedostaje neko moj.
Nikada nisam bila žena koja je jurila brak samo zato što „tako treba“. Verovala sam da će se ljubav dogoditi kada dođe pravo vreme. Godine su prolazile dok sam brinula o roditeljima, a sada sam shvatila da je možda konačno došlo vreme da malo mislim i na sebe. Ne želim da mi život prođe u tome da samo radim, vratim se kući i čekam novi dan.
Zato danas želim da upoznam ozbiljnog gospodina sa naših prostora. Ne tražim prolaznu priču, dopisivanje bez smisla niti nekoga ko će mi obećavati kule i gradove. Želim normalnog, ozbiljnog i slobodnog muškarca koji želi da se upoznamo i polako vidimo možemo li zajedno da napravimo nešto lepo.
Možda će se neko nasmejati kada ovo pročita, ali imam 38 godina i još sam devica. 😊 Nije mi bilo važno da bilo kome pripadam samo zato da ne bih bila sama. Čekala sam osobu kojoj mogu da verujem i sa kojom ću se osećati sigurno. Možda sam zbog toga čekala duže nego druge žene, ali ne želim da se zbog toga stidim.
Ne tražim savršenog muškarca. Važno mi je da ima dušu, da je pošten, pažljiv i da zna da poštuje ženu. Volela bih nekoga sa kim mogu da pričam do kasno, da zajedno spremamo večeru, gledamo film ili samo sedimo jedno pored drugog. Posle svega što sam prošla, shvatila sam da su upravo te obične stvari ono što čoveka najviše usreći.
Imam svoj stan, posao i mogu da se brinem o sebi. Ne treba mi muškarac da bi me izdržavao niti da rešava moje probleme. Želim partnera sa kojim bih mogla da podelim ono što imam i da zajedno stvaramo nešto naše. Želim da kada se vratim kući ne bude samo tišina, već neko ko će me pitati kako mi je prošao dan.
Ako si ozbiljan gospodin sa naših prostora i želiš iskreno upoznavanje, volela bih da mi se javiš. Napiši mi nešto o sebi, bez velikih obećanja i bez glume. Možda se iza jednog sasvim običnog razgovora krije poznanstvo koje smo oboje dugo čekali.
Ceo život sam mislila na druge i bila uz svoje roditelje kada im je bilo najteže. Sada, kada njih više nema, prvi put želim da uradim nešto za sebe. Imam 38 godina, nisam bila udata, još sam devica i ne stidim se toga. Samo želim da pronađem čoveka kojem ću moći da otvorim srce i sa kojim ću konačno osetiti da nisam sama. ❤️
