Zovem se Jelena, imam 46 godina i iz Pirota sam.

Radim kao učiteljica.
Ceo život sam učila decu da veruju u dobrotu, u iskrenost, u prave vrednosti.

A onda me je život naučio lekciju koju nikome ne bih poželela.

Bila sam u braku.
Verovala sam da imam porodicu, sigurnost, ljubav.

Ali jednog dana… sve se srušilo.

Otišao je.

Ne sam.
Otišao je sa drugom.

I to je trenutak koji ne zaboravljaš.
Ne zato što je kraj… nego zato što shvatiš da ono u šta si verovao – više ne postoji.

Ostala sam sama.

Sa svojom ćerkom.
I sa hiljadu pitanja u glavi.

Kako dalje?
Zašto baš meni?
Da li sam mogla nešto da promenim?

Ali život ne daje odgovore odmah.

Prođu dani, meseci… godine.
Navikneš se da ideš dalje.

Zbog deteta.
Zbog sebe.

Naučiš da budeš jaka i kada nisi.

Ali istina je…

samoća ne prolazi tako lako.

Najviše se oseti kada se sve utiša.
Kada nema razgovora, kada nema dodira, kada nema nekoga da podeliš dan.

Imam 46 godina.

I danas znam tačno šta želim.

Ne želim igre.
Ne želim prolazne ljude.

Ne želim laži.

Želim gospodina.

Muškarca koji zna šta znači vernost.
Koji zna šta znači porodica.
Koji zna da poštuje ženu pored sebe.

Nekoga sa kim mogu ponovo da verujem.

Nekoga ko će razumeti da iza mene stoji život, iskustvo i jedno dete koje mi je sve na svetu.

Nije mi važno gde živi.

Grad ili selo – nije bitno.

Bitno mi je da je čovek.

Da je iskren.
Da želi isto što i ja – mir, poštovanje i zajedništvo.

Ja sam Jelena, 46 godina, učiteljica iz Pirota.

Prošla sam kroz izdaju…
ali nisam izgubila veru da negde postoji neko ko neće izdati.

Ako postoji takav muškarac…
možda je vreme da se javi.