Zovem se Sandra, imam 39 godina i dolazim iz Srbije.
Po zanimanju sam vaspitačica.
Volim decu, volim osmeh, volim iskrenost.
Ali kada se vrata vrtića zatvore i kada se vratim kući, ostajem sama sa svojim mislima.
I tada najviše osetim koliko mi nedostaje neko svoj.
„Bolest me nije slomila, razvod me nije slomio… ali samoća polako jeste“
U životu sam prošla mnogo toga.
Borila sam se sa bolešću.
Preživela razvod.
Plakala kada niko nije video.
Ustajala kada sam mislila da više nemam snage.
Sve sam nekako pregurala sama.
Ali čovek nije stvoren da ceo život bude sam.
„Nazivaju me Cigankom kao da je to uvreda“
Ja sam Romkinja.
I nikada se toga nisam stidela.
Pošteno radim.
Pošteno živim.
Imam svoj posao, svoju platu i svoj obraz.
Ali često imam osećaj da me neki ljudi prvo vide kroz predrasude, a tek onda kao osobu.
A i ja imam srce.
I ja imam dušu.
I ja želim da budem voljena.
„Ne tražim tuđ novac, imam svoj život“
Nasledila sam stan od svoje majke.
Radim.
Zarađujem.
Brinem o sebi.
Ne tražim nikoga da me izdržava.
Ne tražim luksuz.
Ne tražim bajku.
Tražim čoveka.
„Najveća želja mi je da postanem mama“
Mnoge žene sanjaju putovanja, skupe stvari i luksuz.
Moja najveća želja je mnogo jednostavnija.
Da jednog dana držim svoje dete za ruku.
Da imam porodicu.
Da imam nekoga kome ću biti sve na svetu.
Godine prolaze, ali taj san još nisam pustila.
„Tražim gospodina, a ne avanturu“
Ne zanimaju me igrice.
Ne zanimaju me muškarci koji danas dođu, a sutra nestanu.
Tražim ozbiljnog gospodina.
Nekoga ko zna šta znači poštovanje.
Nekoga ko će biti uteha kada je teško i kome ću ja biti oslonac kada njemu zatreba.
❤️ „Ako još postoje dobri ljudi…“
Ako si muškarac koji ne gleda naciju, poreklo ili predrasude…
Ako veruješ da su srce i karakter važniji od svega drugog…
Možda baš tebe tražim.
Jer posle svega što sam prošla, nisam izgubila veru da negde postoji čovek sa kojim ću podeliti ostatak života.