Zovem se Jovana, imam 43 godine i već četiri godine sam razvedena.

Nisam mislila da ću ikada javno pričati o ovome.

Ali dođe trenutak kada čovek prestane da glumi da je sve u redu.

A istina je da nije.

---

😢 „Posle razvoda ostala sam sama“

Kada se moj brak završio, govorila sam sebi:

“Biće lakše.”

“Naviknuću se.”

“Treba mi samo malo vremena.”

Ali vreme je prolazilo.

Meseci su postali godine.

A ja sam ostala sama.

---

💔 „Četiri godine nisam imala nikoga“

Možda će nekome ovo zvučati čudno.

Ali istina je da od razvoda nisam imala drugog muškarca.

Nisam jurila veze.

Nisam tražila avanture.

Nisam želela da popunjavam prazninu pogrešnim ljudima.

Ali što godine više prolaze, sve više shvatam jednu stvar.

Čovek nije stvoren da bude sam.

---

☕ „Nedostaju mi obične stvari“

Ne nedostaju meni skupi pokloni.

Ne nedostaju putovanja.

Nedostaje mi da imam kome da pošaljem poruku ujutru.

Da me neko pita kako sam.

Da imam kome da se obradujem kada otvorim vrata stana.

Tek kada ostaneš sam, shvatiš koliko su male stvari zapravo najveće.

---

❤️ „Ne tražim savršenog muškarca“

Ne tražim princa.

Ne tražim milionera.

Ne tražim čoveka bez mana.

Tražim nekoga ko će ostati kada život postane težak.

Nekoga ko neće pobeći pri prvom problemu.

Nekoga ko zna šta znači poštovanje, nežnost i zajedništvo.

---

🏢 „Radim, imam svoj život, ali…“

Radim kao računovođa u marketu Lidl.

Pošteno zarađujem.

Imam svoj život.

Imam svoj mir.

Ali svako veče kada legnem, ista misao mi prođe kroz glavu:

„Džaba sve kada nemaš nekoga svog.“

---

🌹 „Možda baš ti čitaš ovo“

Možda si i ti umoran od samoće.

Možda i tebi nedostaje neko da te sasluša.

Možda i ti tražiš ono što tražim ja.

Nekoga za razgovor.

Za oslonac.

Za život.

Jer posle svega, shvatila sam da sreću ne čine stvari koje posedujemo.

Sreću čini osoba sa kojom ih delimo.