Zovem se Branka i imam 48 godina.

Nikada nisam mislila da ću jednog dana javno pisati ovakvu priču o svom životu, ali ponekad čovek jednostavno poželi da kaže istinu iz srca. Možda se negde u tim rečima pronađe neko ko oseća isto.

Iza mene su dva braka.
Nažalost, iz oba sam ponela samo tugu, razočaranje i mnogo bola. Kada se brak raspadne, ne raspadne se samo odnos – raspadnu se i mnogi snovi koje si godinama gradio.

Dugo sam posle toga bila sama.
Trebao mi je mir da ponovo stanem na noge i da shvatim šta zapravo želim od života.

Radim kao kuvarica u jednom restoranu.
To je posao koji volim jer me podseća na dom – na miris hrane, na porodicu koja sedi za stolom i deli dan zajedno.

Možda zato uvek kažem da sam jednostavna žena.
Ne tražim luksuz, ne tražim bogatstvo i ne tražim ništa što nije iskreno.

Meni je dovoljna jedna normalna stvar – čovek koji želi pravi dom.

Godine su me naučile mnogo toga.
Naučile su me da ne verujem praznim rečima i obećanjima.

Zato danas otvoreno kažem:

Nisam za avanture.
Nisam za igre i gubljenje vremena.

Ja želim brak i ozbiljan život.

Tražim ozbiljnog muškarca, domaćina, nekoga ko zna šta znači odgovornost, poštovanje i miran život. Nekoga ko ne traži savršenu ženu, nego partnerku sa kojom može graditi nešto stvarno.

Ne treba mi novac od muškarca.
Radim, zarađujem i mogu sama da živim.

Ali ono što ne možeš imati sam je toplina doma kada znaš da je neko pored tebe.

Posle svega što sam prošla, želim samo mir, iskren odnos i čoveka koji se neće igrati sa mojim srcem.

Možda zvuči jednostavno… ali za mene je to najveća želja.

Ako postoji muškarac koji razmišlja isto – koji želi ozbiljan život, brak i partnerku koja će biti uz njega – možda je baš sada pročitao ovu priču.

Ja sam Branka, imam 48 godina, radim kao kuvarica i samo želim normalan život sa ozbiljnim čovekom koji zna šta hoće.

Možda je vreme da se dvoje ljudi koji su prošli mnogo toga konačno pronađu.