Zovem se Vesna, imam 53 godine i već više od 30 godina živim i radim u Italiji. Kada danas pogledam iza sebe, nekada mi je teško da poverujem koliko je vremena prošlo otkako sam otišla iz svog kraja. Rođena sam u Republici Srpskoj, a život me je davno odveo u Italiju, gde sam radila, gradila svoj život i podizala porodicu. Imam jednu ćerku koja se udala za Italijana i danas sam već dva puta baka, što mi je velika sreća i ponos. Kada gledam svoju ćerku i unučiće, srce mi je puno, ali kada se vratim svojim svakodnevnim obavezama, često osetim onu tišinu koju je teško objasniti nekome ko dugo nije živeo sam. Već osam godina sam razvedena i svih tih osam godina svako od nas živi svojim putem. Možda sam se navikla na samoću, ali ne mogu da kažem da sam prestala da želim nekoga svog.

Moj brak jednostavno nije išao i posle mnogo pokušaja odlučili smo da je bolje da se raziđemo nego da ostanemo zajedno samo zato što tako treba. Nije bilo lako krenuti ispočetka, pogotovo posle toliko godina života u braku, ali vremenom sam prihvatila svoju novu stvarnost. Nisam žena koja voli dramu, svađe i nepotrebne probleme. Vremenom sam shvatila da mi najviše odgovaraju mirni ljudi i jednostavan život. Ne volim kasne izlaske, buku i stalno jurcanje negde. Mnogo mi više znači lepo veče kod kuće, kafa, razgovor, šetnja ili odlazak na neko mirno mesto sa osobom sa kojom se osećam prijatno. Možda zato danas želim da upoznam muškarca koji isto tako razmišlja i kome više nije potrebno da se dokazuje bilo kome.

Radim kao čistačica i toga se uopšte ne stidim. Pošten posao je pošten posao i celog života sam radila ono što je trebalo da bih sebi i svojoj porodici obezbedila normalan život. Nikada nisam gledala na ljude kroz posao koji rade, koliko novca imaju ili kakav automobil voze. Mnogo mi je važnije kakav je neko kada ostane sam sa tobom, kako razgovara, da li poštuje i da li ume da bude čovek. Zato ni od muškarca kojeg želim da upoznam ne očekujem bogatstvo ni savršen život. Volela bih samo da je ozbiljan, slobodan, iskren i da zna šta želi. Posle svega što sam prošla, više nemam ni vremena ni želje za igrama i praznim pričama koje nigde ne vode.

Volela bih da upoznam nekoga sa naših prostora, čoveka sa kojim mogu da pričam svojim jezikom, da se našalim bez objašnjavanja i da delimo neke iste navike i uspomene koje ljudi sa Balkana jednostavno razumeju. Nije mi presudno gde živi, da li je u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj ili negde na našim prostorima. Ako postoji želja za pravim upoznavanjem, verujem da daljina ne mora odmah da bude prepreka. Važno mi je samo da se upoznamo normalno, bez lažnih obećanja i bez glume. Da prvo vidimo da li možemo da razgovaramo, da li imamo sličan pogled na život i da li postoji ona neka toplina zbog koje poželiš da čuješ nečiji glas i sledećeg dana.

Ako si ozbiljan gospodin koji je možda, kao i ja, dugo sam i koji ne traži avanturu za jednu noć, volela bih da mi se javiš. Ne obećavam da će sve biti savršeno, jer život nas je već dovoljno naučio da bajke nisu stvarne, ali verujem da dvoje odraslih ljudi mogu napraviti nešto lepo ako imaju poštovanje, iskrenost i želju da budu jedno uz drugo. Možda mi se javi baš čovek koji takođe uveče pomisli kako bi bilo lepo imati nekoga za razgovor, šetnju, putovanje ili jednostavno za mirno jutro uz kafu. Ja sam Vesna, imam 53 godine, iz Republike Srpske sam, već tri decenije živim u Italiji i posle osam godina samoće spremna sam da upoznam ozbiljnog čoveka. Ako si jedan od onih koji još veruju da se prava bliskost može pronaći i kasnije u životu, možda baš treba da mi napišeš jedno obično, iskreno „zdravo“. Vesna, 53 godine