Zovem se Slađa i za dve nedelje punim 51 godinu. Nikada se nisam udavala i možda će nekome to zvučati čudno, ali život mi je jednostavno prošao nekim drugim putem. Bilo je prilika, bilo je poznanstava i ljudi koji su dolazili i odlazili, ali nikada nisam pronašla muškarca sa kojim bih zaista poželela da napravim ozbiljan korak i kažem: „To je to, sa ovim čovekom želim da provedem život.“ Danas živim sama u stanu koji sam nasledila od svojih roditelja. Imam svoj krov nad glavom, svoj posao i miran život koji sam godinama gradila, ali postoje trenuci kada se vratim kući, otvorim vrata i poželim da sa druge strane čujem nečiji glas. Da imam kome da kažem kako mi je prošao dan i da neko mene pita isto to.

Radim u jednom marketu i iskreno mogu da kažem da sam zadovoljna svojim životom. Nisam žena koja stalno kuka niti očekujem da me neko spasava. Navikla sam da radim, da zarađujem svoje i da se borim za sebe. Imam svoje navike, prijatelje i stvari koje me raduju, ali jedna stvar me ipak ponekad zaboli više nego što volim da priznam. Nikada nisam imala decu. Godinama sam govorila sebi da će za sve doći pravo vreme, ali neke stvari u životu jednostavno ne ispadnu onako kako smo zamišljali. Žao mi je zbog toga i volela bih da je bilo drugačije, ali naučila sam da prihvatim svoj život onakav kakav jeste. Možda baš zato danas najviše želim da pronađem nekoga sa kim bih mogla da podelim sve ono što imam u sebi.

Ne tražim muškarca koji će od mene očekivati da mu rodim decu, niti želim da ulazim u odnos sa nekim ko od mene očekuje život koji više nije moj san. Želim jednostavno jednog ozbiljnog čoveka, po mogućnosti starijeg od mene, gospodina koji zna šta želi i kome je dosta igara, nestajanja, praznih poruka i obećanja. Nije mi važno odakle je. Ne gledam grad, državu, novac niti bilo šta slično. Mnogo mi je važnije kakav je kao čovek. Da ima dušu, da ume da razgovara, da zna da se nasmeje, da poštuje ženu i da mu je zaista stalo da nekoga upozna.

Volela bih da sve počne sasvim normalno, kroz dopisivanje i razgovor, bez pritiska i velikih obećanja. Da se upoznamo onakvi kakvi zaista jesmo, sa svim našim godinama, prošlošću, manama i iskustvom. Volela bih nekoga sa kim mogu da popijem kafu, prošetam, odem negde na vikend, putujem kada možemo ili jednostavno provedem obično veče kod kuće. Možda nekome to zvuči kao malo, ali meni bi značilo mnogo. Posle toliko godina samostalnog života, shvatila sam da mi ne treba savršen muškarac niti savršena ljubavna priča. Treba mi samo neko stvaran, iskren i dovoljno ozbiljan da ne pobegne kada shvati da žena pored njega želi nešto pravo.

Ako si stariji gospodin, slobodan i ako i ti osećaš da bi život bio lepši u dvoje, možda vredi da mi se javiš. Ne obećavam bajku i ne očekujem savršenstvo. Želim samo iskreno upoznavanje koje možda preraste u lepo druženje, ozbiljnu vezu i jednog dana brak u dvoje. Imam 51 godinu, nikada nisam bila udata i možda sam dugo čekala pogrešno vreme ili pogrešnog čoveka. Ali ne želim da verujem da je za mene sve prošlo. Možda baš sada, kada najmanje očekujem, postoji negde čovek koji takođe ima svoj život, ali mu nedostaje žena sa kojom bi mogao da deli ono što dolazi. Ako si ozbiljan i ne očekuješ od mene ono što nikada nisam mogla da imam, već želiš ženu kojoj su važni mir, poštovanje, bliskost i zajednički život, onda mi napiši nešto o sebi. Možda je baš jedna obična poruka početak nečega što oboje čekamo mnogo duže nego što želimo da priznamo. Slađa, uskoro 51 godina