Zovem se Dušica, imam 53 godine i rodom sam iz Kragujevca.

Već 27 godina živim u Švajcarskoj.

Kao i mnogi naši ljudi, otišla sam da radim i stvorim sebi bolji život.

Radila sam pošteno od prvog dana.

I danas radim kao čistačica.

Nikada me nije bilo sramota tog posla.

Za mene je svaki pošten posao vredan poštovanja.

Iza mene je jedan brak.

Razvedena sam već osam godina.

Nismo imali decu.

Nažalost, problem je bio kod mene.

Godinama mi je bilo teško da prihvatim tu činjenicu.

Pitala sam se zašto baš meni.

Danas sam se pomirila sa sudbinom.

Ne mogu da promenim ono što je bilo.

Ali mogu da odlučim kako ću živeti ono što dolazi.

Najviše mi nedostaje obična svakodnevica.

Da imam nekoga kome ću skuvati kafu.

Da me neko sačeka posle posla.

Da zajedno odemo u šetnju ili sednemo na terasu i ćutimo.

Ne tražim savršenog muškarca.

Ne tražim bogatstvo.

Tražim ozbiljnog gospodina koji želi brak, mir i međusobno poštovanje.

Čoveka koji neće gledati ono što nisam mogla da ostvarim, već ono što mogu da pružim.

Verna sam, mirna i vredna žena.

Verujem da još uvek mogu nekome da budem oslonac, prijatelj i životni saputnik.

Ako postoji ozbiljan gospodin koji želi isto, volela bih da mi se javi.

Možda nisam dobila sve što sam želela od života.

Ali još uvek verujem da za ljubav nije kasno.

Dušica (53). ❤️