Zovem se Tina.

Albanka sam, ali od 1996. godine živim u Srbiji.

Ovde sam odrasla, ovde radim i ovde sam izgradila svoj život.

Nikada nisam gledala ljude po tome koje su vere ili nacije.

Za mene je čovek ili dobar ili nije.

Iza mene je jedan brak.

Moj bivši muž bio je Hrvat.

Nije nam bilo suđeno da ostanemo zajedno i svako je nastavio svojim putem.

Iz tog braka imam jednu ćerku.

Ona se udala i prošle godine sam postala baka.

To je najveći poklon koji mi je život dao.

Na nju sam neizmerno ponosna.

Posle svega što sam prošla, naučila sam da cenim mir.

Ne volim svađe.

Ne volim galamu.

Najlepše mi je kada popijem kafu u tišini, prošetam ili provedem veče kod kuće sa ljudima koje volim.

Nasledila sam stan od svojih roditelja i danas živim sama.

Ništa mi materijalno ne nedostaje.

Ali priznajem…

Nedostaje mi čovek sa kojim bih podelila svakodnevicu.

Neko kome ću poželeti dobro jutro i laku noć.

Ne tražim savršenog muškarca.

Ne zanima me odakle si, koje si vere ili nacije.

Želim ozbiljnog gospodina koji zna šta znači poštovanje, poverenje i miran život u dvoje.

Čoveka koji ne gleda prošlost, već ono što možemo zajedno da izgradimo.

Verujem da za ljubav nikada nije kasno.

Ako si iskren, slobodan i želiš ženu koja će ti biti prijatelj, podrška i oslonac, volela bih da mi se javiš.

Možda smo baš jedno drugo čekali svih ovih godina.

Tina. ❤️