Zovem se Sanela, imam 42 godine i Romkinja sam.

Ovo pišem prvi put u životu.

Možda će neko pročitati do kraja, možda neće.

Ali sve što pišem je iskreno.

Odrasla sam u siromašnoj porodici.

Nismo imali mnogo, ali smo imali poštenje.

Od malih nogu naučila sam da radim i da se borim.

Danas radim u jednom butiku.

Živim kao podstanar.

Nije luksuzno, ali je moje i od svog rada živim.

Nikada se nisam udavala.

Imala sam dve kratke veze.

Obe su se završile.

Nekada sam se pitala da li je problem u meni.

A onda sam shvatila da su me mnogi prvo gledali kroz to što sam Romkinja, a tek onda kao ženu.

Bilo je ružnih reči.

Bilo je pogleda koji bole više od bilo kakve svađe.

Neću da lažem…

To ume da zaboli.

Ali nikada nisam dozvolila da zbog toga postanem loš čovek.

I dalje verujem da postoje ljudi koji gledaju srce, a ne prezime, poreklo ili naciju.

Danas imam 42 godine.

Ne tražim bogatstvo.

Ne tražim savršenog muškarca.

Tražim ozbiljnog gospodina koji će prvo upoznati mene kao čoveka.

Nekoga kome neće biti važno ko sam po nacionalnosti, već kakva sam kao osoba.

Želim brak, miran dom i čoveka koji će me poštovati.

Ako postoji takav muškarac, volela bih da mi se javi.

Možda nisam imala sreće do sada.

Ali ne želim da prestanem da verujem da negde postoji neko kome će moje srce biti važnije od svega.

Sanela (42). ❤️