Zovem se Suzana, imam 47 godina.

Razvedena sam već pet godina.

Nisam mislila da će moj život ovako izgledati.

Kada smo se razveli, svako je krenuo svojim putem.

Moj bivši muž se samo nekoliko meseci kasnije ponovo oženio.

Nisam mu zamerila.

Svako bira svoj život.

Ali priznajem da je mene tada najviše zabolelo to što sam ostala potpuno sama.

Imam sina.

On je otišao u Švajcarsku, tamo je pronašao svoj život i oženio se.

Ponosna sam na njega.

Majka i treba da bude srećna kada joj je dete srećno.

Ali kada zatvorim vrata svog stana, ostanem sama sa tišinom.

Radim kao frizerka.

Volim svoj posao.

Svakog dana kroz salon prođe mnogo ljudi.

Smejemo se, razgovaramo, život je oko mene.

A onda se vratim kući…

I shvatim koliko nedostaje jedan čovek.

Prijateljice mi često kažu:

“Suzana, izgledaš odlično za svoje godine.”

Lepo je to čuti.

Ali lepota ne znači mnogo kada nemaš kome da se obraduješ na kraju dana.

Ne tražim avanturu.

Ne tražim nekoga kome je stalo samo do jedne noći.

Mlađi muškarci neka me ne shvate pogrešno, ali ja želim ozbiljnog gospodina koji zna šta znači zajednički život, poštovanje i iskrenost.

Tražim čoveka sa kojim ću popiti jutarnju kafu, otići u šetnju i dočekati godine koje dolaze.

Nekoga kome ćemo biti važni jedno drugom, bez igara i lažnih obećanja.

Ako si ozbiljan, pošten i tražiš isto što i ja, volela bih da mi se javiš.

Možda nas život nije spojio ranije, ali možda još uvek nije kasno.

Suzana (47). ❤️