Zovem se Višnja, imam 43 godine i iz Valjeva sam.

Pre godinu dana vratila sam se iz Nemačke.

Mnogi su me pitali zašto sam se vratila kada sam tamo imala posao i život.

Odgovor je jednostavan.

Čovek može da živi bilo gde, ali kada ostane sam, nijedna država ne može da mu zameni toplinu doma.

Iza mene su dva braka.

Nažalost, nijedan nije trajao.

Prvi brak se raspao zbog kocke.

Koliko god sam se trudila da ga sačuvam, nisam mogla da pobedim porok koji je bio jači od naše ljubavi.

Kasnije sam ponovo skupila snagu i udala se drugi put.

Verovala sam da će ovoga puta biti drugačije.

U početku je zaista bilo lepo.

A onda su počela pitanja.

“Kad ćemo imati dete?”

“Zašto još nema dece?”

Vremenom je između nas ostala samo ta jedna tema.

Na kraju je otišao.

Već četiri godine živim sama.

Nemam decu.

Ne stidim se svoje prošlosti, ali više ne želim da me neko meri samo po tome da li sam postala majka.

Ja sam žena koja zna da voli.

Znam da budem verna.

Znam da budem oslonac.

I verujem da žena vredi mnogo više od pitanja koje joj život možda nije dao da ostvari.

Danas živim mirnije.

Vratila sam se u svoju Srbiju, među svoje ljude.

Ne tražim bajku.

Ne tražim bogatstvo.

Tražim gospodina koji neće stalno vraćati priču na decu i prošlost.

Čoveka koji želi partnerku, razgovor, poštovanje i miran život u dvoje.

Nekoga kome će biti važno kakva sam danas, a ne šta mi se dogodilo juče.

Mlađi muškarci neka mi ne zamere, ali ja tražim zrelog čoveka koji zna šta želi od života i kome nisu potrebne igre.

Ako si ozbiljan, pošten i želiš da uz sebe imaš iskrenu ženu, volela bih da mi se javiš.

Možda oboje samo tražimo ono isto – nekoga kome ćemo biti mir, a ne teret.

Višnja (43). ❤️