Zovem se Natalija, imam 48 godina.

Posle 27 godina života u Nemačkoj odlučila sam da se vratim.

Mnogi su mi govorili da nisam normalna, da tamo imam sigurnost, posao i život koji sam godinama gradila.

Ali čovek vremenom shvati da novac ne može da zameni mir.

Još teže je kada nemaš kome da ispričaš kako ti je prošao dan.

Bila sam udata.

Mislila sam da ćemo zajedno ostariti.

Imamo sina i ćerku.

Danas oboje imaju svoje porodice.

Sin ima dvoje dece.

Ćerka se prošle godine udala.

Ponosna sam na njih i srećna što su pronašli svoju sreću.

A ja…

Ja sam ostala sama.

Razvedena sam već šest godina.

Moj bivši muž često mi je govorio da previše pričam.

Istina je bila drugačija.

Nisam bila naporna.

Bila sam samo željna pažnje, razgovora i malo nežnosti.

Na kraju me je ostavio zbog mlađe žene.

Samo osam meseci posle razvoda ponovo se oženio, ovaj put Rumunkom.

Neću da krijem…

To me je zabolelo.

Ne zato što sam želela da se vrati, već zato što sam shvatila koliko lako neko može da zaboravi godine koje ste zajedno proveli.

Ceo život sam radila kao čistačica.

Nikada me nije bilo sramota poštenog posla.

Od svoje zarade uspela sam nešto da uštedim.

Kada sam se vratila, kupila sam malu garsonjeru.

Dovoljna je za jednu osobu.

Ali nije dovoljna da otera tišinu.

Danas sam baka.

I ponosna sam na to.

Ne tražim više da mi neko obećava bajke.

Ne tražim da mi pravi decu.

Ne tražim bogatstvo.

Tražim ozbiljnog gospodina koji ne pije, koji je vredan, pošten i koji ne gleda tuđu prošlost.

Čoveka koji zna da razgovara, da poštuje ženu i da želi miran život u dvoje.

Godine su me naučile da je mnogo važnije kako se neko ponaša nego koliko ima.

Ako si ozbiljan čovek koji želi iskrenu ženu, volela bih da mi se javiš.

Možda nam je ostalo još mnogo lepih godina koje možemo podeliti zajedno.

Natalija (48). ❤️