Zovem se Slađa, imam 49 godina i živim u Švajcarskoj.

Pre sedam godina sam se razvela. Nije mi bilo lako, ali sam verovala da će vreme učiniti svoje. Govorila sam sebi da sam jaka žena, da mogu sama i da će sve doći na svoje mesto.

I zaista, mnogo toga sam uspela.

Radim kao čistačica u jednoj firmi i nikada me nije bilo sramota poštenog rada. Sama sam se borila kroz život, sama zarađivala svoj dinar i sama rešavala probleme kada niko drugi nije bio tu.

Imam krov nad glavom.

Imam posao.

Imam svoj mir.

Ali imam i jednu prazninu koju je sve teže sakriti.

Imam jednu ćerku, moj najveći ponos. Pre dve godine se udala i krenula svojim putem. I tako treba da bude. Svaka majka želi da joj dete bude srećno.

Ali kada dete ode, kuća odjednom postane mnogo tiša.

Mnogo praznija.

I tada čovek shvati koliko mu nedostaje neko svoj.

Danas se probudim, odem na posao, završim obaveze, sredim se, izađem među ljude, nasmejem se…

A onda se vratim kući.

I opet ista tišina.

Najteže je kada nemaš sa kim da podeliš običan dan.

Da popiješ kafu.

Da ispričaš šta te muči.

Da znaš da te neko čeka.

Ovde u Švajcarskoj sam provela veliki deo života i naučila jednu stvar.

Mnogo ljudi danas sve gledaju kroz interes.

Ko šta ima.

Koliko zarađuje.

Šta može da pruži.

A meni to nikada nije bilo važno.

Meni treba čovek.

Pošten gospodin.

Neko sa naših prostora.

Neko ko zna šta su poštovanje, pažnja i razgovor.

Volim da se sredim.

Volim da izađem.

Volim da budem žena.

Ali godine su me naučile da lep izgled nije ono što zadržava ljude.

Srce jeste.

Zato danas tražim ozbiljnog, zrelog i starijeg gospodina za upoznavanje i zajedničke trenutke.

Ne tražim avanture.

Ne tražim igrice.

Ne tražim nekoga ko će doći danas, a nestati sutra.

Tražim čoveka koji zna koliko vredi kada pored sebe ima iskrenu ženu.

Ako postojiš, volela bih da mi se javiš.

Jer život je mnogo lepši kada imaš sa kim da ga podeliš.