Zovem se Zorka, imam 46 godina i dolazim iz Crna Gora.

Dugo sam živela u Nemačka.

Tamo sam gradila život.

Tamo sam verovala da će moj brak trajati zauvek.

Ali život je imao drugačije planove.

---

💔 „Na kraju je izabrao alkohol“

Nije lako priznati ovakve stvari.

Posebno kada si godinama pokušavao da sačuvaš nešto što se polako raspadalo.

Trpela sam.

Razgovarala.

Nadala se.

Verovala da će biti bolje.

Ali nije bilo.

Na kraju je alkohol postao važniji od svega.

I od mene.

Tada sam shvatila da moram da krenem dalje.

---

🌊 „Vratila sam se u Bar i počela novi život“

Posle razvoda vratila sam se u Bar.

Kupila sam kuću.

Uredila apartmane.

Počela da ih izdajem.

Polako sam gradila život iz početka.

I danas mogu da kažem da sam zadovoljna.

Imam svoj mir.

Imam svoj dom.

Imam sigurnost.

---

😢 „Ali jedno nisam uspela da ostvarim“

Postoji rana koju vreme nije izlečilo.

Nikada nisam uspela da postanem majka.

To je bila moja najveća želja.

Godinama sam se nadala.

Verovala.

Molila.

Ali život je imao drugačiji plan.

Iako sam prihvatila stvarnost, ta želja nikada nije potpuno nestala.

---

❤️ „Ne tražim savršenog muškarca“

Ne tražim princa.

Ne tražim bogataša.

Ne tražim nekoga da me izdržava.

Tražim gospodina.

Nekoga sa kim ću podeliti jutarnju kafu.

Šetnju pored mora.

Lep dan.

Ali i težak.

Nekoga ko zna šta znači biti oslonac.

---

🌹 „Ako mu ne smeta moja prošlost“

Ne mogu promeniti ono što je bilo.

Ne mogu promeniti činjenicu da sam razvedena.

Ne mogu promeniti ni to što nisam postala majka.

Ali mogu da budem iskrena, odana i dobra žena nekome ko to zna da ceni.

---

💌 „Možda baš ti čitaš ove redove“

Ako si ozbiljan muškarac.

Ako ti nije važno šta je bilo juče.

Ako veruješ da i posle razočaranja može da postoji nova sreća.

Možda baš tebe čekam.

Jer iako imam kuću, more i miran život, još uvek nemam ono što mi najviše nedostaje.

Nekoga svog.