Zovem se Dorentina, imam 36 godina i dolazim iz Albanija.

Živim na selu.

Vodim jednostavan život.

Čuvam stoku.

Imam mali vrt koji obrađujem za svoje potrebe.

Ne plašim se rada.

Nikada se nisam plašila.

Ali postoji nešto što me sve više plaši.

Samoća.

---

😢 „Prošle godine izgubila sam mamu“

Postoje gubici koje vreme ne može da izbriše.

Moja mama je preminula prošle godine.

Od tada je sve drugačije.

Kuća je ista.

Dvorište je isto.

Ali ništa više nije isto.

Tek kada ostaneš bez nekoga svog, shvatiš koliko ti znači prisustvo druge osobe.

---

💔 „Sestra ima svoju porodicu, a ja sam ostala sama“

Imam jednu sestru.

Udala se i danas živi u Severna Makedonija.

Srećna sam zbog nje.

Zaista jesam.

Ali kada ostanem sama sa svojim mislima, poželim da i ja imam nekoga svog.

Nekoga kome ću se radovati kada dođe kući.

---

🌹 „Dve drugarice iz sela pronašle su sreću“

Dve moje drugarice udale su se u Srbiji.

Kada ih vidim srećne, ne osećam zavist.

Osećam nadu.

Jer možda i za mene negde postoji čovek sa kojim ću graditi život.

---

❤️ „Ne pitam koje si vere“

Danas ljudi često gledaju ko je odakle.

Koje je vere.

Koje je nacije.

Ja ne gledam tako.

Za mene je najvažnije da si čovek.

Da znaš šta su poštenje, poštovanje i porodica.

Sve ostalo se može dogovoriti.

---

👶 „Moja najveća želja je da postanem majka“

Imam 36 godina.

I dalje sanjam da jednog dana imam porodicu.

Da budem supruga.

Da budem majka.

Da imam nekoga kome ću pružiti svu ljubav koju nosim u sebi.

To je moj najveći san.

---

💌 „Ako postojiš, javi se“

Ne tražim bogatstvo.

Ne tražim savršen život.

Tražim ozbiljnog muškarca za upoznavanje, brak i zajednički život.

Nekoga kome neće biti važno odakle sam.

Nekoga kome će biti važno kakva sam osoba.

Jer na kraju života ne ostaju ni novac ni stvari.

Ostaju ljudi koje volimo.