Zovem se Sandra, imam 43 godine.
Veći deo svog odraslog života provela sam u Italiji.
Punih 18 godina.
Tamo sam radila.
Tamo sam gradila život.
Tamo sam verovala da će sve biti kako treba.
A onda se sve promenilo.
💔 „Razvela sam se i više nisam znala gde pripadam“
Kada se moj brak završio, nije pukao samo jedan odnos.
Pukli su planovi.
Pukli su snovi.
Pukla je slika života koju sam godinama gradila.
Shvatila sam da više ne pronalazim sebe tamo gde sam živela.
Od plate sam jedva sastavljala kraj sa krajem.
I jednog dana sam odlučila da se vratim.
😢 „Najviše me boli ono što nisam ostvarila“
Danas imam 43 godine.
I postoji jedna stvar o kojoj razmišljam češće nego ikad.
Nisam postala majka.
Dok su druge žene gradile porodice, ja sam gradila život koji se na kraju raspao.
I neću lagati.
Boli me.
Jer sam oduvek želela dete.
Želela sam porodicu.
Želela sam nekoga kome ću biti sve na svetu.
🌹 „Ne tražim savršenog muškarca“
Ne tražim milionera.
Ne tražim princa.
Ne tražim čoveka bez prošlosti.
Tražim nekoga ko zna šta znači poštovanje.
Nekoga ko zna da voli.
Nekoga kome neće smetati što sam već bila udata.
Jer prošlost ne može da se promeni.
Ali budućnost još može da se napiše.
❤️ „Nije mi važno gde živiš“
Neko će možda živeti u gradu.
Neko na selu.
Meni to nije važno.
Važno mi je da si čovek.
Da imaš srce.
Da znaš šta znači biti uz nekoga kada dođu teški dani.
☕ „Želim običnu sreću“
Ne sanjam luksuz.
Ne sanjam skupe stvari.
Sanjam jutarnju kafu za dvoje.
Zagrljaj.
Razgovor.
Nekoga ko će me pitati kako sam.
I nekoga kome ću i ja biti važna.
💌 „Ako postojiš, javi se“
Možda i ti čitaš ovo i osećaš isto.
Možda si i ti umoran od samoće.
Možda i ti tražiš nekoga za ozbiljan život.
Ako ti nije važno što sam razvedena.
Ako veruješ da čoveka treba gledati po srcu.
Možda baš tebe čekam.
Jer sa 43 godine nisam odustala ni od ljubavi, ni od sna da jednog dana budem supruga i majka.