Zovem se Sanja, imam 37 godina i živim u Kosovska Mitrovica.
Nikada se nisam udavala.
Nikada nisam jurila bogate muškarce, provode i izlaske.
Verovala sam da će se rad, znanje i trud jednog dana isplatiti.
Zato sam učila.
Zato sam završila Ekonomski fakultet.
Dok su drugi izlazili, ja sam sedela nad knjigama.
Dok su moje drugarice planirale svadbe, ja sam planirala budućnost.
„A danas nemam ni posao ni čoveka pored sebe“
Najtužnije je što danas, posle svega, rad i diploma kao da nikome nisu važni.
Godinama slušam obećanja.
Godinama čekam priliku.
Ali posao u struci nikako da dođe.
Nekada se zapitam da li sam pogrešila što sam verovala da će znanje biti dovoljno.
„Ovde svi gledaju neku korist“
Možda zvučim grubo, ali takav je moj osećaj.
Gde god se okrenem, ljudi gledaju interes.
Šta možeš da im daš.
Šta mogu da izvuku iz tebe.
A sve manje gledaju kakav si čovek.
„Nikada nisam izgubila veru u ljubav“
I pored svega, nisam postala ogorčena.
Još uvek verujem da negde postoji čovek dobrog srca.
Ne savršen.
Ne bogat.
Ne poznat.
Samo čovek.
Neko kome će biti važnije kakva sam osoba nego šta imam.
„Ne tražim princa“
Ne tražim luksuz.
Ne tražim da me neko izdržava.
Tražim muškarca sa kojim mogu da gradim život.
Nekoga sa kim mogu da podelim i dobro i loše.
Nekoga ko neće gledati korist nego ljubav.
❤️ „Ako još postoji takav čovek…“
Ako si muškarac koji veruje u pošten odnos, poštovanje i iskrenost…
Ako si umoran od lažnih ljudi kao i ja…
možda baš tebe tražim.
Jer posle svega što sam prošla, i dalje verujem da dobro srce vredi više od svega.