Zovem se Marija, imam 47 godina i nikada se nisam udavala.
Ne zato što nisam mogla.
Naprotiv…
u mladosti sam imala mnogo prilika za ljubav, brak i porodicu.
Ali život je hteo drugačije.
„Ostala sam da čuvam roditelje“
Dok su drugi gradili svoje porodice, ja sam ostala uz svoje roditelje.
Čuvala sam ih i gledala sve do njihove smrti.
Nikada ih nisam napustila.
I danas mirno spavam jer znam da sam bila uz njih kada im je bilo najpotrebnije.
Ali posle svega…
ostala sam sama.
„Sada živim sama u stanu“
Kao jedini naslednik ostala sam u stanu koji su mi roditelji ostavili.
Imam svoj mir.
Radim u Lidl i zadovoljna sam poslom.
Ne žalim se na život.
Ali postoji jedna praznina koju ništa ne može da popuni.
„Najgore je buditi se sam“
Tek sada, kada imam 47 godina, shvatam šta je zapravo suština života.
Nisu ni pare.
Nisu ni stanovi.
Nije ni posao.
Suština je da imaš nekoga svog.
Nekoga ko će te zagrliti za laku noć.
Nekoga ko će te pitati kako si.
Nekoga uz koga nećeš svako jutro otvarati oči sama.
„Ne tražim klince i igrice“
Da odmah budem iskrena.
Klinci neka mi se ne javljaju.
Vi biste samo nešto da iskoristite i pobegnete.
Tražim ozbiljnog gospodina za brak i miran život u dvoje.
Nekoga ko zna da ceni poštenu i emotivnu ženu.
„Možda još nije kasno za ljubav“
Godine prolaze, ali srce i dalje želi ljubav.
I dalje želim nekoga kome ću skuvati kafu ujutru i sa kim ću dočekati starost.
Jer čovek može izdržati sve…
ali samoću najteže.