Zovem se Dušica, imam 46 godina i trenutno živim u Bar, u Crna Gora.
Godinama sam živela i radila u Ljubljana, ali posle razvoda odlučila sam da se vratim na more.
Mislila sam da će mi novi početak doneti mir.
I doneo jeste…
ali ne i sreću.
„Brak mi je uništio alkohol“
Moj bivši muž bio je alkoholičar.
Dugo sam trpela.
Nadala se da će se promeniti.
Ali čovek koji više voli čašu od porodice na kraju uništi sve oko sebe.
Zato smo se razveli.
I danas mogu samo jedno da kažem —
više nikada ne želim muškarca koji konzumira alkohol.
„Imam svoj mali mir“
Imam jedan manji stan za sebe.
Radim u marketu.
Plaža mi je blizu, more tu, kafa na terasi, sunce…
I stvarno sam zadovoljna ovim životom.
Ne treba meni mnogo.
Male stvari me čine srećnom.
„Ali kada padne noć…“
Kada dođe veče i zatvore se vrata stana…
nastane tišina.
A ta tišina ume strašno da zaboli.
Nemam roditelje.
Oboje su umrli.
Imam jednu sestru, ali ona živi u Australija i ima svoj život.
I tako sam ostala sama.
„Samoca me ubija“
Čovek može da ima more, sunce i mir…
ali kada nema nekoga svog da ga zagrli, sve izgubi boju.
Nedostaje mi neko da popijemo jutarnju kafu zajedno.
Da prošetamo pored mora.
Da znam da nisam sama na ovom svetu.
„Tražim ozbiljnog gospodina“
Ne tražim avanture.
Ne tražim mlađe muškarce ni prazne priče.
Tražim ozbiljnog gospodina za brak i miran život u dvoje.
Samo imam jedan uslov —
da ne pije alkohol.
Jer sam od toga već jednom izgubila život kakav sam želela.
„Ako postoji normalan muškarac…“
Ako si muškarac koji zna šta znači mir, poštovanje i ljubav…
Ako ti nije cilj kafana i alkohol nego normalan život…
javi se.
Možda baš dvoje usamljenih ljudi mogu jedno drugom vratiti osmeh.