Zovem se Milena, imam 36 godina i živim na selu u Srbija.
Moj život nikada nije bio lak.
Ali sam naučila da ćutim, radim i idem dalje.
„Posle smrti roditelja ostala sam sama“
Pre nekoliko godina izgubila sam roditelje.
Od tada živim sama.
Kuća koja je nekada bila puna života danas je tiha.
I najteže je kada nemaš kome da kažeš kako ti je prošao dan.
„Držim stoku i radim koliko mogu“
Imam nešto zemlje i držim stoku.
Sadim koliko mogu, ali ne mogu sve sama da postignem.
Nekada se umorim i fizički i psihički…
ali opet ustanem i nastavim dalje.
Jer nemam nikoga osim sebe.
„Želela sam da studiram“
Završila sam ekonomsku školu.
Moj san bio je da nastavim studiranje.
Ali zbog nedostatka novca nisam mogla.
Život me je odveo drugim putem.
„Nikada nisam imala dečka“
Možda će nekome zvučati čudno…
ali nikada nisam imala dečka.
Nikada se nisam udavala.
I da — još sam nevina.
Ne zato što nisam mogla drugačije, već zato što sam uvek čekala pravu ljubav i ozbiljnog čoveka.
„Dosta mi je samoće“
Kako godine prolaze, samoća sve više boli.
Nedostaje mi neko da zajedno popijemo kafu.
Da zajedno radimo.
Da znam da nisam sama na ovom svetu.
„Tražim ozbiljnog muškarca za brak“
Ne tražim avanturu.
Ne tražim laži.
Tražim ozbiljnog muškarca za upoznavanje i brak.
Nekoga kome neće smetati život na selu i ko zna da ceni poštenu i mirnu ženu.
„Ako ti je dosta samoće…“
Ako si muškarac kome je dosta praznog života…
Ako želiš ženu koja zna šta su poštenje, rad i vernost…
javi mi se.
Možda baš dvoje usamljenih ljudi mogu zajedno napraviti pravi dom.