Zovem se Jeca, imam 47 godina i razvedena sam.
Dugo sam ćutala o sebi.
Pred drugima sam bila jaka.
Nasmejana.
Uvek spremna da kaže „dobro sam“.
Ali istina je drugačija.
„Posle razvoda sam se promenila“
Razvod me nije samo odvojio od jednog čoveka.
Promenio me je iznutra.
Postala sam oprezna.
Zatvorena.
Navikla da sve držim u sebi.
Rekla sam sebi:
„Bolje sama nego opet pogrešno.“
„Učila sam da budem sama“
Godinama sam živela sama.
Navikla sam se na tišinu.
Na to da sama kuvam kafu.
Na to da sama ležem i ustajem.
I mislila sam da mi to ne smeta.
„Ali istina je stigla“
Istina dođe kada se najmanje nadaš.
Uveče, kada legneš…
Ujutru, kada se probudiš…
kada nema nikoga da te pita kako si.
Tada sam shvatila:
nije problem biti sam — problem je nemati nikoga svog.
„Ne tražim mnogo“
Ne tražim savršenog muškarca.
Ne tražim bajku.
Tražim jednog čoveka.
Nekoga ko zna šta znači biti povređen, ali i dalje želi da voli.
Nekoga ko ne beži kada postane teško.
„Imam još ljubavi u sebi“
Iako sam prošla kroz mnogo toga…
u meni još ima emocije.
Još znam da volim.
Još želim da se nasmejem pored nekoga.
„Možda negde postoji neko za mene“
Možda postoji muškarac koji isto kao ja ne želi da bude sam.
Koji traži mir, poštovanje i iskren odnos.
Ako postojiš…
javi se.
Možda je ovo trenutak kada dvoje ljudi koji su dugo bili sami konačno pronađu jedno drugo.