Zovem se Ljiljana, imam 52 godine i nekada sam bila načelnica SUP-a.
Imala sam posao, odgovornost, poštovanje.
Ljudi su me gledali kao jaku ženu koja može sve.
I tada sam verovala da imam kontrolu nad svojim životom.
„Posle razvoda sve se promenilo“
Jedan period mog života sve je okrenuo naopačke.
Razvod.
Nakon toga došao je težak period.
Izgubila sam mnogo više od braka —
izgubila sam i posao, sigurnost, i deo sebe.
„Navikla sam se na samoću… ili sam bar tako mislila“
Godinama sam živela sama.
Rekla sam sebi da mi niko ne treba.
Da mogu sve sama.
I jesam mogla.
Ali danas, u ovim godinama…
shvatila sam da sam samo ćutala o onome što me boli.
„Najgore je kada nemaš nikoga svog“
Nemam decu.
Nemam nekoga pored sebe.
Nema nikoga da me pita kako sam.
Nema nikoga da mi skuva kafu ujutru.
Nema nikoga da podelim dan.
I tada shvatiš…
koliko čoveku treba drugi čovek.
„Ne tražim mnogo“
Ne tražim savršenog muškarca.
Ne tražim bogatstvo.
Tražim jednog ozbiljnog gospodina.
Nekoga ko želi mir, razgovor i život u dvoje.
Nekoga ko razume šta znači proći kroz život i opet želeti nekoga pored sebe.
„Još uvek verujem“
I pored svega što sam prošla, nisam izgubila veru.
Verujem da negde postoji muškarac koji traži isto.
Ako postojiš…
javi se.
Možda dvoje ljudi koji su prošli mnogo toga mogu zajedno pronaći m
