Zovem se Suzana i imam 51 godinu. Živim u Beču.

Nikada nisam mislila da ću jednog dana pisati ovako nešto javno, ali život nas ponekad dovede do trenutka kada jednostavno poželimo da otvorimo dušu.

Iza mene su tri braka.
Svaki put sam verovala da je to zauvek, da će trajati i da ćemo zajedno ostariti. Nažalost, život nije uvek onakav kakav zamišljamo.

Iz tih brakova sam ponela mnogo iskustva, ali i mnogo tuge.

Imam dve ćerke koje su danas odrasle žene. Obe su udate i imaju svoje porodice i svoj život. Kao majka sam srećna zbog njih, jer znam da su pronašle svoj put.

Ali kada se vrata zatvore i kada ostanem sama u stanu…
tada najviše osetim tišinu i samoću.

Radim kao frizerka u Beču već godinama.
Volim svoj posao, volim rad sa ljudima, razgovore i osmehe koje vidim svaki dan.

Spolja gledano imam sve – posao, stabilan život i mir.
Ali postoji jedna stvar koju ništa ne može da zameni.

Nekoga ko će biti pored mene.

Nekoga sa kim mogu popiti jutarnju kafu, prošetati gradom, razgovarati o danu i znati da nisam sama.

Ne tražim savršenog muškarca.
Ne tražim bogatstvo niti luksuz.

Tražim gospodina.
Muškarca koji zna šta znači poštovanje, iskren odnos i brak.

Posle svega što sam prošla, znam tačno šta želim.

Ne zanimaju me avanture ni prolazne priče.
Želim ozbiljan odnos i brak, nekoga ko želi miran život i partnerku pored sebe.

Možda je sudbina čudna stvar.
Možda će baš ovaj tekst pročitati muškarac koji se oseća isto – koji je takođe sam i želi da ponovo pronađe ljubav.

Ja sam Suzana, imam 51 godinu, živim u Beču i radim kao frizerka.

Imam mnogo ljubavi da dam, ali mi nedostaje jedan pravi čovek koji će tu ljubav znati da prihvati.

Možda je vreme da se dvoje ljudi koji su prošli mnogo toga u životu konačno pronađu.