Radim kao apotekarka vec godinama. Ljudi me gledaju kao mirnu, stabilnu zenu koja sve drzi pod kontrolom. Nasmejem se, pomognem, objasnim terapiju i svi misle da mi je zivot sredjen. A istina je da se posle posla vracam u tisan stan u kome me niko ne ceka.

Razvela sam se, nemam decu i naucila sam da budem jaka sama. Ali ne znaci da mi ne fali zagrljaj, razgovor ili muskarac kome cu biti vise od prolazne price. Umorna sam od toga da me gledaju samo kao zenu koja je uvek dostupna drugima, a nikad sebi.

Ne trazim spas, ne trazim izdrzavanje, ne trazim dramu. Samo normalnog muskarca koji zna sta hoce i koji se ne plasi zene sa iskustvom. Ako si neko ko zna da ceni iskrenost, mir i toplinu, mozda je vreme da se javis i napravis prvi korak.