Zovem se Esma. Imam 40 godina. Radim kao bibliotekarka. Svaki dan sam okružena pričama – o ljubavi, o gubitku, o novim počecima. Znam naslove napamet, autora iz prve, i gdje stoji koja knjiga zatvorenih očiju.

A svoju priču još nisam napisala.

Nisam se udavala. Nije bilo prilike… ili možda jeste, ali nije bilo dovoljno iskreno da bih rekla „da“. Prošle su godine, ljudi me sve rjeđe pitaju „ima li neko“. A ja sve češće tiho poželim da postoji neko kome ne smeta što sam mirna, povučena i svoja.

Ne tražim mnogo. Samo nekoga ko zna šta znači razgovor bez pritiska. Kafu bez žurbe. Tišinu bez nelagode. Nekoga kome nije bitno šta radim, već kako se osjećam.

Ako negdje postoji muškarac koji zna da voli tiho, ali istinski – možda je vrijeme da se upoznamo.

Esma 💌