Zovem se Vesna. Imam 53 godine. Vec nekoliko godina sam udovica. Onog trenutka kada sam ostala bez supruga, svet mi se prepolovio. Prvo su bili tu svi — rodbina, komsije, prijatelji. A onda, kako vreme prolazi, svi se vrate svojim zivotima. A ti ostanes… sa svojim.

Naucila sam da se snalazim sama, da sve sredim, da budem jaka. Ali niko ne vidi koliko je tesko biti jak svaki dan. Da ujutru ustanes, popijes kafu sama, da legnes uvece i nikoga nema da te zagrli, da ti pozeli laku noc.

Nisam ja od onih sto traze bajku. Ne sanjam princa ni luksuz. Ali sanjam jedan zagrljaj. Jedan pogled pun razumevanja. Nekoga s kim mogu da budem ono sto jesam – zena koja voli da se smeje, da pripremi rucak, da poseti pijacu, da uz kafu isprica dan.

Fali mi paznja. Ona najobicnija ljudska toplina. Rec dve, poruka uvece, neko ko ce da me vidi i cuje. Godine nisu prepreka za ljubav, ali usamljena tišina zna da bude velika prepreka za srce.

Ako si neko ko isto tako ceka, zelis mir, iskrenost i nekog svog – mozda bas ja budem zena koju trazis. Ne obecavam cuda, ali obecavam da jos u meni ima mesta za pravu ljubav.

KONTAKT NA → PROFIL