Razvedena Emina (46) vec 25 godina zivi u Nemackoj: Nije mi vazno koje je vere ni nacije, samo zelim coveka koji ce me iskreno voleti

“ 💔

Zovem se Emina, imam 46 godina i poreklom sam iz Novog Pazara, ali već punih 25 godina živim u Nemačkoj. Iza mene je mnogo godina rada, borbe i odricanja. Radim kao čistačica i toga se nimalo ne stidim, jer znam koliko sam se trudila da sama sebi obezbedim život. Nikada nisam čekala da mi neko nešto pokloni, već sam se borila koliko sam mogla. Ipak, koliko god čovek bio jak, dođu trenuci kada poželi da ima nekoga pored sebe, nekoga kome može da se poveri i sa kim neće morati baš sve sam.

Iza sebe imam jedan brak koji se, nažalost, završio razvodom. Moj bivši suprug bio je Hrvat i ne želim da kažem da je naša veza propala zbog njegove nacionalnosti, jer to nikada nije bilo ono što je trebalo da nas razdvoji. Problem je bila velika ljubomora i nedostatak poverenja. Vremenom je postalo teško živeti u takvom odnosu i shvatila sam da brak ne može da opstane ako nema mira i međusobnog poštovanja. Na kraju smo se razveli, a ja sam morala da pronađem snagu da nastavim dalje.

Iz tog braka imam sina, koji mi je uvek bio veoma važan. Međutim, život je krenuo svojim putem i danas, otkako se oženio, nažalost više nemamo kontakt. To je nešto što me boli i o čemu ne volim mnogo da pričam, jer majci nikada nije lako kada se udalji od sopstvenog deteta. Ne želim nikoga da krivim niti da iznosim porodične stvari, ali ne mogu da kažem da mi ne nedostaje. Ponekad se zapitam kako je moguće da čovek godinama radi, bori se i stvara, a da na kraju ipak ostane sam.

Danas živim sama u Nemačkoj i navikla sam da se oslanjam na sebe. Radim, plaćam svoje obaveze i trudim se da mi ništa ne nedostaje. Posao čistačice nije lak, ali poštenog rada me nikada nije bilo sramota. Verujem da čoveka ne određuje posao koji radi, već kakvo srce ima i kako se ponaša prema drugima. Nisam bogata žena, ali imam svoje dostojanstvo i znam koliko vredim. Volela bih samo da posle svih ovih godina imam nekoga sa kim mogu da podelim i lepe i teške trenutke.

Ne tražim savršenog muškarca niti nekoga ko će mi obećavati kule i gradove. Potreban mi je ozbiljan gospodin koji zna šta znači brak, koji je veran, pažljiv i koji ne beži od razgovora kada se pojavi neki problem. Ne želim ponovo da živim u ljubomori i stalnom dokazivanju. Želim odnos u kojem postoji poverenje, gde dvoje ljudi mogu jedno drugom da budu podrška i gde se ljubav pokazuje delima, a ne samo lepim rečima.

Posebno mi je važno da muškarac ne gleda na to ko je koje vere ili nacionalnosti. Moj prvi suprug bio je Hrvat i iz tog iskustva sam naučila da poreklo samo po sebi ne govori kakav je neko čovek. Ne želim da me neko procenjuje po tome odakle sam, niti bih ja ikoga odbacila zbog njegove vere ili nacije. Ako se dvoje ljudi poštuju, razumeju i žele isti život, verujem da mogu da pronađu zajednički put. Meni su karakter, iskrenost i dobrota mnogo važniji od svega drugog.

Iako imam 46 godina, ne mislim da je za ljubav kasno. Volela bih da upoznam čoveka sa kojim bih mogla da planiram budućnost, da zajedno provodimo dane i da jednog dana više ne živim sama. Želim brak udvoje, miran dom i nekoga ko će me pitati kako sam kada se vratim umorna sa posla. Nekada su upravo te male stvari najveće bogatstvo. Ne očekujem da neko reši moje probleme, već želim da zajedno budemo jači i da se međusobno čuvamo.

Zato sam odlučila da pružim sebi još jednu priliku. Tražim ozbiljnog gospodina koji je spreman za iskreno upoznavanje i, ako se razumemo, za brak i zajednički život. Nije mi važno da li živi u Nemačkoj, Srbiji, Bosni ili nekoj drugoj zemlji, niti koje je vere i nacije. Važno mi je da zna šta želi, da je iskren i da mu je dosta prolaznih veza. „Sve sam u životu sama stekla, ali ne želim da baš sve do kraja života radim i prolazim sama. Volela bih da pronađem čoveka koji će me prihvatiti takvu kakva jesam i sa kojim ću ponovo verovati u ljubav“, kaže Emina. ❤️