Draga iz Belgije: Sedam godina sam sama. Nisam mogla da imam decu, brak mi se raspao, a danas sa 53 godine samo zelim coveka koji ce me prihvatiti
Zovem se Draga, imam 53 godine i 34 godine svog života provela sam u Belgiji. Tamo sam otišla davno, tamo sam živela, radila i gradila život, sve do prošle godine kada sam odlučila da krenem nekim drugim putem. Kada danas pogledam iza sebe, mnogo toga se promenilo, mnogo ljudi je prošlo kroz moj život, ali neke stvari su ostavile trag koji se ne zaboravlja lako. Najteže mi je bilo to što nisam mogla da imam decu. Godinama sam se nadala da će se nešto promeniti, da ćemo nekako pronaći rešenje i da ćemo zajedno proći kroz sve, ali život je ispao drugačije. Taj problem je na kraju postao deo razloga zbog kojeg se moj brak raspao i pre sedam godina sam se razvela.
Moj bivši muž je bio Hrvat i dugo sam verovala da ćemo, bez obzira na sve probleme, ostati zajedno. Međutim, kada je postalo teško, ostala sam sama sa svojim bolom i svojim mislima. Posle razvoda nisam želela nikoga blizu sebe. Nisam ulazila u nove veze, nisam tražila muškarce i nisam želela da ponovo prolazim kroz isto. Sedam godina sam živela sama i iskreno, izgubila sam veru u muškarce. Posle svega što sam prošla, bilo mi je lakše da se zatvorim i ubedim sebe da mi niko više nije potreban nego da rizikujem da ponovo budem povređena.
Ali godine prolaze i čovek počne drugačije da razmišlja. Danas, sa 53 godine, sve više shvatam da nije isto imati mir i biti potpuno sam. Lepo je biti samostalan, imati svoj život i svoje navike, ali postoje večeri kada poželiš samo da imaš nekoga svog. Nekoga sa kim možeš da popiješ kafu, da razgovaraš o svemu i ni o čemu, da se nasmeješ ili jednostavno ćutiš, a da ipak znaš da nisi sam. Možda mi je trebalo mnogo godina da to priznam sebi, ali sada osećam da bih volela da upoznam nekoga ko bi u moj život doneo mir, a ne nove rane.
Ovoga puta bih volela da upoznam nekoga našeg. Ne kažem da su drugi ljudi loši, ali posle toliko godina provedenih daleko od Balkana, sve više osećam da mi nedostaje neko ko razume naš mentalitet, naš humor i način na koji gledamo na život. Neko sa kim ne moram mnogo da objašnjavam neke obične stvari koje nama sa ovih prostora jednostavno dođu prirodno. Kako ljudi kažu, naše je ipak naše. Nije mi presudno odakle je tačno, važno mi je samo da je ozbiljan, slobodan i da zaista želi da upozna ženu, a ne da troši vreme na prazne poruke.
Ne tražim savršenog muškarca niti očekujem da neko izbriše moju prošlost. Tražim gospodina koji ima razumevanja, koji zna da žena nekada nosi mnogo toga u sebi i koji neće osuđivati ono kroz šta je prošla. Volela bih nekoga ko želi ozbiljno upoznavanje, lepo druženje i možda nešto više ako između nas postoji poverenje i prava emocija. Posle svega što sam prošla, više ne želim igre, lažna obećanja i nestajanja bez razloga. Želim jednostavan odnos između dvoje odraslih ljudi koji znaju šta žele i koji umeju da cene iskrenost.
Ako si muškarac sa naših prostora, slobodan, ozbiljan i ako i ti osećaš da ti nedostaje neko svoj, možda vredi da mi se javiš. Napiši mi nešto o sebi, o svom životu i o tome šta tražiš. Ne obećavam da će biti lako, jer sam opreznija nego nekada, ali mogu da obećam da ću biti iskrena. Možda sam dugo izgubila veru u muškarce, ali nisam izgubila veru da negde postoji jedan koji će mi pokazati da nisam pogrešila što sam ponovo nekome dala priliku. Posle sedam godina samoće, možda je došlo vreme da Draga ponovo upozna nekoga koga će moći da nazove svojim. Draga, 53 godine
