Zovem se Jelena, imam 48 godina i rodom sam iz Novog Sada.

Nikada nisam mislila da ću jednog dana javno pisati o svom životu, ali možda će baš ovo pročitati čovek koji će razumeti ono što sam prošla.

Bila sam u braku punih 13 godina.

U početku je sve izgledalo kao bajka.

Planirali smo porodicu, decu i zajedničku budućnost.

Ali godine su prolazile, a dete nije dolazilo.

Najgore od svega nije bilo to što nisam mogla da rodim.

Najgore je bilo što sam zbog toga godinama slušala da nisam dovoljno vredna kao žena.

Trpela sam uvrede.

Prebacivanja.

Ćutanja.

Poniženja.

Svaki put sam mislila da će biti bolje.

Da će shvatiti da ljubav nije samo imati dete.

Ali nije.

Posle 13 godina skupila sam snagu i rekla sebi da više ne želim tako da živim.

Razvela sam se.

A samo pet meseci kasnije on se ponovo oženio.

Neću lagati…

To me je zabolelo.

Ne zato što sam ga i dalje volela, već zato što sam shvatila koliko je lako nastavio dalje, dok sam ja godinama skupljala delove svog života.

Danas živim kao podstanar.

Nemam svoj stan i to me nije sramota.

Radim kao sekretarica u jednoj firmi i zadovoljna sam svojim poslom. Sve što imam, zaradila sam pošteno.

Ne treba meni ničiji novac.

Treba mi čovek.

Samoća je ono što najviše boli.

Kada dođeš kući, skuvaš sebi kafu i shvatiš da nemaš sa kim da podeliš ni lepu ni tešku vest.

Moja najveća životna želja bila je da postanem majka.

Nažalost, pomirila sam se sa tim da se možda neće ostvariti.

Ali nisam se pomirila sa tim da ostatak života provedem sama.

Zato danas tražim ozbiljnog gospodina za upoznavanje i zajednički život.

Ne tražim avanture.

Ne tražim dopisivanja bez cilja.

Tražim muškarca koji zna šta znači poštovanje, iskrenost i mir.

Nekoga kome neće biti važno ono što nisam mogla da promenim, već ono kakva sam kao čovek.

Ako postojiš, volela bih da mi se javiš.

Možda nam je život oduzeo mnogo toga, ali verujem da nam još uvek može pokloniti ljubav.

Jelena (48), Novi Sad. ❤️